Vukov sabor

U Tršiću, malom selu nadomak Loznice, nekada je živeo najznačajniji čovek u istoriji srpske književnosti 19. veka. Danas se na ovom mestu, u njegovu čast, osamdeset i jednu godinu bez prekida održava jedna od najmasovnijih manifestacija u Srbiji – Vukov sabor.

Priča o Vukovom saboru počinje davne 1933. godine, kada se veliki broj ljudi okupio ispred obnovljene spomen kuće najvećeg reformatora srpskog jezika – Vuka Stefanovića Karadžića. Od tada, svake nedelje u septembru pred Malu Gospojinu, meštani Tršića, okolnih mesta ali i ljudi iz cele Srbije, dolaze u poznato mesto pokraj Loznice kako bi odali počast ocu savremenog srpskog jezika.

Prvi sabori su se, ipak, umnogome razlikovali od ovih danas. Organizovani su od strane meštana i održavali su se u dvorištu Vukove kuće. Vremenom je ovaj prostor postao pretesan za sve ljude koji su želeli da učestvuju u sve bogatijem kulturnom, umetničkom i zabavnom programu. Zbog toga je 1964. godine organizovana masovna radna akcija.

Prostor oko Vukove kuće je proširen i uređen, a sabor polako počeo da poprima republički značaj. Kvalitetan i zanimljiv sadržaj ove manifestacije, jedan je od glavnih razloga njegove velike posećenosti. Guslarska takmičenja, pozorišne predstave, govori besednika, izložbe, okrugli stolovi, radionice i mnogi drugi kulturni i umetnički programi, neizostavni su elementi svakog Vukovog sabora.

Kada se obeležavalo dva veka od rođenja Vuka Stefanovića Karadžića, 1987. godine, saboru je prisustvovalo čak 100. 000 ljudi. O tom velikom događaju izveštavali su svi jugoslovenski mediji, a značaj ove manifestacije je bivao sve veći.

Tršić je danas mesto gde se saboruje trista šezdeset i pet dana u godini, i čija su vrata uvek otvorena za sve ljude koji žele da vide i nauče nešto novo. U trideset i dva objekta koja se nalaze na ovom znamenitom mestu, kroz čitav niz sadržaja, prezentuje se nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Od izložbi starih zanata, preko intresantnih radionica, do vrednih dokumenata i eksponata…

Vrednost i značaj Vukovog sabora oduvek su cenili srpski pesnici, pisci, naučnici, glumci i političari. Neki od stalnih gostiju ove manifestacije bili su Ivo Andrić, Desanka Maksimović, Mira Alečković i Dobrica Ćosić, a sa druge strane veliki deo posetilaca činio je „običan“ narod. Iz tog razloga, Vukov sabor poznat je kao manifestacija koja je oduvek spajala ljude iz naroda i akademske građane na jednom mestu.

Vukov sabor je 18. juna 2012. godine upisan na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, zejedno sa dvadeset i sedam drugih elemenata. Na ovaj način, još jednom je potvrđen veliki značaj ove manifestacije, a tradicionalni događaj u Tršiću zaštićen od zaborava.

Za stanovnike malog sela pokraj Loznice, Vukov sabor predstavlja najvažniji datum u godini. Tada se celo selo okuplja, a Tršić postaje velika pozornica koju poseti nekoliko desetina hiljada ljudi iz Srbije i sveta. Zbog toga Vukov sabor meštani doživljavaju i proslavljaju kao krsnu slavu, odnosno vreme kada se odaje počast čoveku po kome je njihovo rodno mesto postalo svetski poznato.

Na saboru Srbi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Amerike

Srbi koji su se otisnuli u „beli svet“ česti su gosti Vukovog sabora. „Vukov sabor okuplja ljude na više nivoa. Tršićani ga na porodičnom nivou organizuju kao mogućnost da ugoste prijatelje koji su napustili Srbiju, ali i ljude iz inostranstva koji nisu vezani za Tršić, već im je poseta saboru postali neka vrsta porodičnog rituala i neizostavna aktivnost”, objašnjava Ana Čugurović, etnolog.

Tako se na saboru mogu sresti Srbi iz velikog broja evropskih država, Amerike i Autralije. Oni dolaze sa porodicama kako bi proveli par dana na najvećoj manifestaciji u Srbiji, ali i uživali u prirodnim lepotama i lokalnoj hrani ovog kraja. „Pravo je zadovoljstvo biti deo ovako velikog i značajnog događaja. Običaje, praznike i stare srpske manifestacije ne smemo zaboraviti“, kaže Ivan Sarić koji poslednjih pet godina živi u Beču.