Republika Srbija je suverena država uređena kao parlamentarna republika. Njen politički sistem zasniva se na predstavničkoj demokratiji, vladavini prava, podeli vlasti, političkom pluralizmu i zaštiti ljudskih i manjinskih prava.
Građani ostvaruju suverenost putem izbora, referenduma, narodne inicijative i preko slobodno izabranih predstavnika. Najvažnije državne institucije nalaze se u Beogradu, glavnom gradu i sedištu Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i drugih centralnih državnih organa.
Važeći ustavni okvir zasniva se na Ustavu Republike Srbije usvojenom 2006. godine. Ustavne promene koje se odnose na pravosuđe potvrđene su na referendumu 2022. godine.
Ustav
Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni, propisi, odluke i postupci organa javne vlasti moraju biti usklađeni sa njim.
Njime se definišu osnovna načela države, teritorijalno uređenje, državne institucije, podela vlasti, ljudska i manjinska prava, ekonomsko uređenje i postupak promene Ustava.
Prema Ustavu, Srbija je država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Ustav takođe propisuje srpski jezik i ćiriličko pismo kao službene. Upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom i omogućena je u sredinama u kojima tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina.
Podela vlasti
Politički sistem Srbije zasniva se na podeli državne vlasti na tri grane:
- Zakonodavnu vlast, koju vrši Narodna skupština
- Izvršnu vlast, koju prvenstveno vrši Vlada, dok predsednik Republike obavlja poslove određene Ustavom
- Sudsku vlast, koju vrše nezavisni sudovi
Tri grane vlasti međusobno se kontrolišu i održavaju ravnotežu u okvirima utvrđenim Ustavom i zakonima.
Nezavisne institucije, među kojima su Ustavni sud, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Državna revizorska institucija i druga regulatorna tela, takođe doprinose nadzoru, pravnoj zaštiti i odgovornosti institucija.
Narodna skupština
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Srbiji.
Reč je o jednodomnom parlamentu koji čini 250 narodnih poslanika, neposredno izabranih tajnim glasanjem. Parlamentarni izbori održavaju se po proporcionalnom izbornom sistemu, a mandat poslanika uobičajeno traje četiri godine, osim kada se Skupština raspusti ranije u skladu sa Ustavom.
Narodna skupština:
- Donosi i menja Ustav
- Donosi zakone i druge opšte akte
- Usvaja državni budžet i kontroliše njegovo izvršenje
- Bira Vladu i nadzire njen rad
- Bira ili imenuje određene javne funkcionere u skladu sa Ustavom i zakonom
- Potvrđuje međunarodne ugovore kada je to propisano
- Odlučuje o ratu i miru
- Vrši demokratsku i finansijsku kontrolu rada javnih institucija
Rad Narodne skupštine odvija se kroz plenarna zasedanja, rad odbora, rasprave, poslanička pitanja, javna slušanja i razmatranje predloga zakona.
Narodna skupština bira svog predsednika, potpredsednike i radna tela iz reda narodnih poslanika.
Predsednik Republike
Predsednik Republike predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu i izražava državno jedinstvo.
Predsednika neposredno biraju građani tajnim glasanjem na mandat od pet godina. Isto lice ne može biti izabrano na ovu funkciju više od dva puta.
Ustavne nadležnosti predsednika obuhvataju:
- Predstavljanje Republike Srbije
- Proglašavanje zakona koje usvoji Narodna skupština
- Predlaganje kandidata za predsednika Vlade nakon razgovora sa predstavnicima izabranih izbornih lista
- Raspisivanje parlamentarnih izbora u slučajevima propisanim Ustavom
- Postavljanje i opozivanje ambasadora na predlog Vlade
- Davanje pomilovanja i dodeljivanje državnih odlikovanja
- Komandovanje Vojskom Srbije u skladu sa zakonom
Predsednik može vratiti usvojeni zakon Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje. Ukoliko ga Skupština ponovo usvoji, predsednik je dužan da ga proglasi.
Iako ga građani neposredno biraju, predsednik ne rukovodi Vladom. Vođenje državne politike prvenstveno je u nadležnosti Vlade, koja odgovara Narodnoj skupštini.
Vlada Republike Srbije
Vlada je glavni nosilac izvršne vlasti i odgovorna je Narodnoj skupštini.
Čine je predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri zaduženi za različite oblasti državne uprave. Tačan broj i organizacija ministarstava utvrđuju se zakonom i mogu se menjati prilikom formiranja nove Vlade ili reorganizacije državne uprave.
Vlada:
- Utvrđuje i vodi unutrašnju i spoljnu politiku
- Izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine
- Predlaže zakone, državni budžet i druge mere
- Donosi uredbe potrebne za sprovođenje zakona
- Usmerava i usklađuje rad organa državne uprave
- Predstavlja Republiku Srbiju u oblastima iz svoje nadležnosti
- Vodi javnu politiku i odgovara Narodnoj skupštini za svoj rad
Kandidat za predsednika Vlade predstavlja Narodnoj skupštini program rada i predlog sastava Vlade. Vlada stupa na dužnost nakon što dobije podršku parlamentarne većine.
Mandat Vlade povezan je sa mandatom Narodne skupštine, ali može prestati ranije nakon ostavke, izglasavanja nepoverenja ili u drugim slučajevima propisanim Ustavom.
Državna uprava
Državna uprava sprovodi zakone, priprema propise, obavlja stručne i upravne poslove, vodi javne evidencije i pruža usluge građanima i privredi.
Obuhvata ministarstva, organe uprave u sastavu ministarstava, posebne organizacije, agencije i druge institucije osnovane zakonom.
Od državne uprave očekuje se da postupa zakonito, stručno, transparentno i u javnom interesu. Razvoj elektronske uprave omogućio je da se brojne procedure, prijave, registracije i plaćanja obavljaju putem interneta.
Pravosudni sistem
Sudska vlast u Srbiji pripada sudovima, koji su prema Ustavu samostalni i nezavisni u svom radu.
Sudski sistem obuhvata sudove opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti odlučuju u građanskim, krivičnim, porodičnim, radnim i drugim predmetima, dok sudovi posebne nadležnosti postupaju u oblastima poput privrednih i upravnih sporova.
Vrhovni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sudije su dužne da odlučuju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenih međunarodnih ugovora i drugih važećih propisa. Njihova nezavisnost treba da zaštiti sudske odluke od političkog i drugih spoljnih uticaja.
Visoki savet sudstva je nezavisan državni organ zadužen za očuvanje nezavisnosti sudija i sudova i obavljanje poslova utvrđenih Ustavom i zakonom.
Javno tužilaštvo
Javno tužilaštvo nadležno je za gonjenje učinilaca krivičnih dela i zaštitu javnog interesa u slučajevima propisanim zakonom.
Na čelu tužilačkog sistema nalazi se Vrhovni javni tužilac, a sistem obuhvata viša, osnovna i posebna javna tužilaštva.
Javni tužioci svoje dužnosti obavljaju samostalno, na osnovu Ustava, zakona, potvrđenih međunarodnih ugovora i drugih važećih propisa.
Visoki savet tužilaštva je nezavisan državni organ čija je uloga da štiti samostalnost javnog tužilaštva i obavlja poslove utvrđene Ustavom i zakonom.
Ustavni sud
Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost, zakonitost i osnovna prava.
Odlučuje o usklađenosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, kao i o usklađenosti propisa niže pravne snage sa zakonom. Rešava i određene sporove između državnih organa i odlučuje o ustavnim žalbama građana koji smatraju da su im organi javne vlasti povredili Ustavom zagarantovana prava.
Ustavni sud nije deo redovnog sudskog sistema. Njegove odluke su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Izbori i političke stranke
Srbija ima višestranački politički sistem. Građani biraju predstavnike na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i predsednika Republike.
Izbori se zasnivaju na opštem i jednakom izbornom pravu i sprovode neposrednim i tajnim glasanjem. Državljani Srbije koji ispunjavaju zakonske uslove stiču pravo glasa sa navršenih 18 godina.
Narodni poslanici biraju se po proporcionalnom sistemu. Političke stranke, koalicije i grupe građana mogu podnositi izborne liste, dok posebna pravila omogućavaju zastupljenost stranaka nacionalnih manjina.
Predsednik Republike bira se po većinskom sistemu. Ako nijedan kandidat u prvom krugu ne dobije potrebnu većinu, dva kandidata sa najvećim brojem glasova učestvuju u drugom krugu.
Političke stranke slobodno deluju u okviru ustavnog poretka. Njihova organizacija i aktivnosti moraju biti u skladu sa Ustavom i zakonom, a Ustavni sud može zabraniti organizacije čije delovanje ugrožava ustavna načela ili zaštićena prava.
Autonomne pokrajine
Ustav predviđa dve autonomne pokrajine: Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju.
Vojvodina, smeštena na severu Srbije, ima svoju pokrajinsku skupštinu, vladu, upravu, budžet i druge institucije. Autonomne nadležnosti obavlja u oblastima utvrđenim Ustavom, republičkim zakonima i pokrajinskim statutom.
Kosovo se od 1999. godine nalazi pod međunarodnom upravom, a 2008. proglasilo je nezavisnost. Srbija ne priznaje ovu deklaraciju, dok je status Kosova i dalje predmet međunarodnog spora. Stvarno institucionalno i političko stanje zato se razlikuje od okvira propisanog Ustavom Republike Srbije.
Lokalna samouprava
Lokalna samouprava omogućava građanima da upravljaju javnim poslovima koji su od neposrednog značaja za njihove zajednice.
Osnovne jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i Grad Beograd. Imaju izabrane skupštine i izvršne organe i obavljaju poslove utvrđene Ustavom i zakonom.
Lokalne vlasti mogu biti nadležne za urbanističko planiranje, lokalne puteve, javni prevoz, komunalne delatnosti, zaštitu životne sredine, kulturu, osnovno obrazovanje, socijalne usluge, lokalni ekonomski razvoj i druga pitanja važna za zajednicu.
Nadležnosti i finansijski resursi razlikuju se u zavisnosti od vrste i veličine jedinice lokalne samouprave.
Ljudska i manjinska prava
Ustav garantuje širok skup građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.
Ona obuhvataju jednakost pred zakonom, zaštitu od diskriminacije, slobodu izražavanja, slobodu okupljanja i udruživanja, slobodu veroispovesti, pravo na pravično suđenje, zaštitu podataka o ličnosti, pravo svojine, prava iz oblasti rada, pravo na obrazovanje i učešće u javnom životu.
Srbija je multietnička država čiji Ustav štiti individualna i kolektivna prava nacionalnih manjina. Manjinske zajednice mogu da ostvaruju prava koja se odnose na jezik, pismo, obrazovanje, kulturu, informisanje i službenu upotrebu svojih jezika u sredinama u kojima su ispunjeni zakonski uslovi.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina predstavljaju manjinske zajednice u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma.
Državni simboli
Državni simboli Republike Srbije su zastava, grb i himna.
Zastava Srbije je horizontalna trobojka sastavljena od crvene, plave i bele boje. Na državnoj zastavi nalazi se i grb Republike Srbije.
Grb prikazuje belog dvoglavog orla, štit sa krstom i četiri ocila i kraljevsku krunu. Iako je Srbija republika, kruna je zadržana kao istorijski simbol srpske državnosti.
Državna himna je „Bože pravde”, sa tekstom prilagođenim prema kompoziciji Jovana Đorđevića iz 19. veka i muzikom Davorina Jenka.
Dan državnosti Srbije obeležava se 15. februara, na Sretenje. Datum čuva sećanje na početak Prvog srpskog ustanka 1804. i donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine.
Osnovni podaci o političkom sistemu Srbije
Oblik vladavine: Parlamentarna republika
Najviši pravni akt: Ustav Republike Srbije
Važeći Ustav: Usvojen 2006. godine
Zakonodavno telo: Narodna skupština
Broj narodnih poslanika: 250
Trajanje poslaničkog mandata: Četiri godine
Šef države: Predsednik Republike
Trajanje predsedničkog mandata: Pet godina, najviše dva mandata
Glavni nosilac izvršne vlasti: Vlada Republike Srbije
Najviši sud: Vrhovni sud
Starosna granica za glasanje: 18 godina
Glavni grad i sedište državnih institucija: Beograd
