Srbija je zemlja u kojoj su stasali neki od najvećih svetskih umova čiji je rad značajno promenio svet i doprineo njegovom današnjem izgledu.

Veliki srpski umovi, naučnici i pronalazači, zadužili su ne samo Srbiju već i čitav svet. Verovatno nema građanina sveta koji ne bi znao da je srpski naučnik Nikola Tesla čovek koji je svetu podario električnu energiju. Srpski “gospodar munja” , ostaće upamćen kao najveći um 20. veka, čovek čija naučna zaostavština i danas intrigira svet i predstavlja izazov za nove generacije naučnika.

Najprecizniji kalendar na svetu delo je još jednog srpskog velikana, poznatog naučnika, Milutina Milankovića zahvaljujući kome danas znamo da na klimu na Zemlji dominantno utiču faktori iz svemira, pre svega Sunce, a to nam omogućava da sa velikom sigurnošću predvidimo promene i dolazak sledećeg ledenog doba. Po njemu su nazvani jedan krater na Marsu i jedan na Mesecu, a NASA ga je svrstala među 15 naučnika najzaslužnijih za razvoj nauke o Zemlji.

A u samom osnivanju NASE-e učestvovao je i srpski naučnik Mihajlo Pupin. Ovaj srpski velikan dobio je Pulicerovu nagradu i tako postao prvi Srbin kome je dodeljeno ovo priznanje. Svetsku slavu Mihajlu Pupinu doneo je pronalazak “Pupinovi kalemovi” – 20 godina posle Aleksandra Bela on je patentirao izum koji je usavršio telefon i omogućio da danas njime razgovaramo na velike daljine, da se jasno čujemo i da u vezama nema šumova.

Ova rubrika je namenjena ljudima za čije delo i izuzetnost bi trebalo da znate.[ultimate_spacer height=”30″][dt_fancy_title title=”Povezani članci” title_align=”left” title_size=”normal” title_color=”accent” el_width=”100″ title_bg=”disabled” separator_color=”default”][ultimate_spacer height=”30″]