Belmuž

Tradicionalno jelo specifičnog ukusa i jednostavnih sastojaka, i danas se sa radošću pravi i jede u istočnoj Srbiji.

Iako su za izradu ovog specijaliteta potrebni samo mladi sir, kukuruzno brašno i so, belmuž ne može svakome da uspe. Kvalitet domaćih sastojaka, iskustvo i recept koji se godinama čuvaju u porodici, presudni su za ukus jela koje predstavlja jedinstveno nasleđe stočarskih zajednica istočne Srbije.

Belmuž je godinama unazad bio svakodnevni obrok balkanskih pastira koji se pravashodno spremao u okolini Knjaževca, Svrljiga, Kalne, Sokobanje, Zaječara i Niša. Danas se ovaj specijalitet konzumira u mnogobrojnim srpskim domaćinstvima, a svojim specifičnim ukusom neretko osvaja i turiste koji posete neke od restorana domaće kuhinje u okolini Stare planine, gde se ovo jelo najčešće služi.

Uz domaću rakiju i ostale poslastice domaće srpske kuhinje, belmuž ide savršeno. Ipak, budite oprezni sa količinom specijaliteta. Jedna porcija ovog visokokaloričnog jela, i više je nego dovoljna za dobro predjelo. Spremaju ga i domaćice, ali je odavnina poznato da je belmuž muško jelo. Pretpostavlja se da je tako i dobio naziv, bel – jer se pravi od belog sira, i muž – kao jak muškarac.

Belmužijada je tradicionalna manifestacija koje se održava u Svrljigu. Pored mnogobrojnih domaćih jela, igara, koncerata, rukotvorina i nadmetanja u sportskim disciplinama, posetioce očekuje najkvalitetniji i najukusniji belmuž. Takmičenje u pravljenju ovog specijaliteta predstavlja najzanimljiviji deo manifestacije, a samo jedan muškarac odlazi sa titulom „Majstor za belmuž“.

Od mladog kravljeg, ili još bolje ovčijeg sira koji ne sme da odstoji više od dva dana, kukuruznog brašna i soli po ukusu, pravi se čuveni belmuž.

Međutim, jednostavni sastojci ne znače da je i priprema jednostavna. Da bi se ovo jelo uspešno napravilo, neophodno je konstantno mešanje koje zahteva veliku fizičku snagu. Zbog toga ga češće pripremaju muškarci, a najbolje ispadne kada se kuva u kazanima.

Recept za pravljenje belmuža:

Oceđena gruda sira se posoli i stavlja u bakrač na vatru uz stalno mešanje, dok se ne istopi u „peno“. Potom se skida sa veriga i ostavlja pored ognjišta na zagrejane kamene ploče. U tako isopljen sir dodaje se kukuruzno brašno i stalno meša „čurkom“ dok se dobro ne „ispeče“ i ne pusti maslo. Gotovo jelo se služi toplo.

Jednostavno pastirsko jelo karakterističnog ukusa i načina pripreme, do današnjih dana je zadržalo ritualna i običajna svojstva. Za Molitvu pod Midžorom, Đurđevdan i druge svečane događaje neizostavni specijalitet na trpezi je belmuž, koji se odskora našao i na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Danas se ovo jelo služi i u kafanama i restoranima širom Srbije, a stari kulinarski majstori kažu da najbolje ide uz kiselo mleko.

U vreme Đurđevdanskih dana, jedan dan pre Đurđevdana, u selima brdsko planinskog dela vlasotinačko-crnotravskog kraja, bere se cveće, pletu venci, pravi belmuž i vrši odlučivanje jagnjadi. Na Premlaz, jaganjci su se odlučivali i počinjala je muža ovaca i obavezno pripremao belmuž, da ovce i te godine imaju više mleka. Kada je gotov, belmuž se služi na livadi ili za sovrom. Tako se proslavljao dan ovčara – početak muže ovaca, koja je trajala sve do jeseni.

Ako se nađete u istočnom delu Srbije obavezno posetite neki od lokalnih restorana kako bi osetili ukus pravog belmuža. Gostoprimivost i ljubaznost domaćina koji će vas sa osmehom na licu ugostiti, brojni specijaliteti srpske tradicionalne kuhinje i raznovrsna prirodna i kulturna bogatstva, garantuju nezaboravan provod u autentičnom okruženju ovog dela Srbije.

Belmuž u svetu

Mnogobrojni specijaliteti srpske domaće kuhinje poznati su i omiljeni u različitim delovima sveta. Zaljubljenik u hranu i profesionalni kuvar Dobrila Radojević se pre dvanaest godina odselila u Austriju, gde svakodnevno radi na prezentaciji i promociji srpskih jela. Ona je zaposlena u jednom prestoničkom restoranu već pet godina, i kaže da su komentari na domaća jela iz Srbije gotovo uvek pozitivni.

“Budući da radim u restoranu italijanske kuhinje, još uvek nisam uspela da ubedim vlasnika da uvrsti u jelovnik neko srpsko jelo. U našoj kući se gotovo svakodnevno jede srpska hrana, moj muž i deca je obožavaju, a prijatelji iz Austrije rado probaju svaki moj specijalitet. Omiljeni su im sarma i belmuž”, kroz smeh kaže Dobrila i dodaje da joj ništa ne predstavlja veće zadovoljstvo od spremanja belmuža.

“Rođena sam u kraju gde se ovo jelo stalno pravilo. Koristim recept koji sam dobila od bake, i uživam dok ga pripremam najdražima”, priča Dobrila. Iako je sir sa Stare planine nezamenljiv, Dobrila se trudi da od sastojaka koji su joj dostupni napravi što autentičniji belmuž. “Važno je ne zaboraviti gde ste rođeni i odakle potičete. Srpska tradicija se može nastaviti bilo gde, ako za to ima volje”, završava Dobrila.