Drvene čuture

Dvesta godina se u malom selu nadomak Bajine Bašte nastavlja dugočuvana porodična tradicija. Od javorovog drveta sa Tare, u dve male zanatske radionice, sedma generacija porodice Radovanović izrađuje čuture, čanke, kačice i kašike od drveta.

Od 1810. godine pa sve do danas, neobičan zanat izrade običnih čutura i drugih drvenih proizvoda održao se u porodici Radovanović. Ova familija postala je svetski poznata po umeću obrade i ukrašavanja drveta, a njihovi proizvodi traženi su u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i zapadnoj Evropi.

Razni duborezi, pejzaži, natpisi, likovi svetaca i slike krase čuture različitih veličina. Od želje kupca zavise izgled i dimenzije drvenog proizvoda, a godišnje iz radionice Radovanović izađe i proda se oko pet hiljada unikatnih čutura. Na taj način, vekovna srpska narodna tradicija da se na svadbe gosti pozivaju sa čuturom, i dalje živi.

Od jezgra zrele bukve, javora ili vrbe, koje se prethodno pripremi za obradu, vešte ruke majstora naprave čuturu od ¼ do 2 litra, a i veću. Na gotove čuture se, zatim, utiskuju likovi svetaca, pejzaži, slike crkava, a sve po želji naručioca. Proizvođači posebno ističu bogato,rezbarenjem drveta, ukrašene čuture.

Preci Milorada Radovanovića koji je danas glavni majstor, drvene posude su pravili ručno koristeći takozvanu stružnicu na nožni pogon, a kao materijal vrbino drvo. Na taj način dnevno su uspevali da izrade svega pet, šest čutura. Iako je Miloradu poznat i taj način izrade, on kod kuće sve više radi mašinski, koristeći javorovo drvo.

Ipak, tradicionalni izgled i oblik čutura je sačuvan. Javorovo drvo se koristi jer je pogodnije i trajnije od vrbinog, a sve drvene čuture se prave od potpuno prirodnih materijala, bez lepka i metala, a unutra su zaštićene voskom. To im osim originalnog izgleda, daje dodatnu vrednost koja se u moderno doba sve više traži i ceni.

Iako se vremenom zanat usavršavao savremenijim alatima, proizvodi su ostali isti. Ono što se promenilo u odnosu na davna vremena je njihova namena. Nekada nezaobilazni predmeti koji su se koristili u svakodnevnom životu, danas su prevashodno suveniri. Mnogi ljudi koji kupe čuturu, čanak ili kačicu, koriste ih kao ukrase kojima ulepšavaju stambeni prostor.

Bez obzira na namenu, vrednost ovih proizvoda je velika. Njihovom izradom ne samo da se čuvaju stari zanati, već i srpska tradicija i duhovnost. Značaj ove stare tehnike izrade drvenih čutura, prepoznat je i od strane Republike Srbije, pa je ovaj stari zanat priznat i na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Potomci porodice Radovanović aktivno učestvuju u porodičnom biznisu, i planiraju da nastave stopama dvovekovnog običaja koji se u njihovoj familiji čuva. Na taj način, ne samo da će se dugo prenošena tehnika izrade drvenih proizvoda nastaviti, već će se još jedan stari zanat, kojih je u moderno doba sve manje, očuvati.

Drvene čuture popularne u Evropi, Australiji i Americi

Kupaca drvenih čutura ima i u Kanadi, Australiji, Americi i Evropi. Najčešće su to Srbi iz dijaspore koji žele da očuvaju vekovnu narodnu tradiciju da na svadbu pozivaju goste sa čuturom. Pored toga, predmeti koji su izrađeni na stari način, od drveta sa planine Tare i ručno oslikavani, traženi su zbog jedinstvenosti i lepote slika, šara i duboreza koji se na njima nalaze.

Mnogi turisti i stranci za Radovanoviće i njihovu dvovekovnu tradiciju izrade drvenih čutura, čuli su putem Interneta. Oni ove ručno pravljene proizvode prevashodno kupuju kao ukras, ali i zbog činjenice da sami mogu da odluče šta će se naći na njihovoj čuturi. Na taj način, dobijaju jedinstven proizvod koji nema duplikat.

Radovanovići planiraju da u budućnosti dodatno unapede proizvodnju, kako bi mogli da udovolje potrebama kupaca. Drvene čuture se mogu kuputi na njihovom štandu na Tari, kao i u Beogradu, na Vračaru, gde je opština u tržnom centru dala prostor na korišćenje za dvadesetak proizvođača koji se bave starim zanatima.