Selo Vrtovac je vekovima unazad mesto gde se tradicionalno organizuje jedinstveni prehrišćanski običaj prinošenja kolektivne zavetne žrtve, u narodu poznatiji kao „Molitva pod Midžorom“
U podnožju jednog od najživopisnijih predela Srbije, Stare planine, čuva se prastari običaj koji je zbog posebnosti, autentičnosti i tradicije koju meštani ovog sela godinama prenose „sa kolena na koleno“ uvršćen i na UNESCO-vu Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Posebnost ovog nesvakidašnjeg običaja ogleda se u raznolikosti i broju svetkovina koje se obeležavaju neposredno i za vreme jedne od najvećih srpskih krsnih slava – Svetog Đorđa. Name, slavlje u Vrtovcu počinje u petak pre Đurđevdana, kada ljudi iz sela beru lekovito bilje sa obronaka Stare planine, verujući da će se snaga bilja preneti i na ljude i stoku. Od ovih biljaka pletu se i čuveni Đurđevdanski venčići.
U ranu zoru na dan krsne slave, 6. maja, mnogobrojni domaćini poteraju svoja stada na mesto gde je trava dobra i bujna. Kada se vrate sa ispaše, pastire sačekaju žene koje im daju venac da kroz njega simbolično pomuzu ovcu. Toga dana se i ritualno prvi put u godini kolje jagnje koje se naziva đurđilče.
Kada domaćin kolje jagnje, stavi mu venčić oko vrata, upali sveću na desnom rogu i da malo soli da poliže. Zatim se prekrsti, tri puta okadi i pomoli Bogu, uz reči: „Ne koljem te ja, nego Đurđevdan“! Đurđilče zapravo predstavlja „Molitvu“ koje se u ime sela ritualno kolje kod zavetnog kamenog krsta u ćeliji (kapeli posvećenoj Svetom Đorđu), na mestu zvanom Kalavat.
Specifičnost ovog rituala je i to što je na kamenom krstu reljefno prikazan lik drevnog prehrišćanskog božanstva „Tračkog herosa“ na konju, koji je od vremena primanja hrišćanstva, transformisan u lik Sv. Đorđa. Ovaj prastari običaj svake godine okupi ne samo veliki broj meštana, već i znatiželjnih turista koji sa velikom pažnjom isprate svaki segment nesvakidašnjeg događaja.
Svake godine bira se i domaćin kolačar koji prinosi žrtvu, molitvu i nadalje se stara o religijskom sadržaju rituala. Za ovaj prolećni praznik priprema se slavski kolač, koji u svakoj kući obredno lome domaćin slave i sveštenik ili najstariji gost.U ćeliji za praznovanje kolač lome domaćin kolačar zavetne slave i planinka, izabrana žena, bogato okićena raznim biljem, koja, kako se veruje, treba da predstavlja duh prirode i smatra se čuvarem prerade mleka.
U Vrtovcu se tradicionalno na Đurđevdan organizuje i etno festival Đurđevdanski susreti – Molitva pod Midžorom, a u obliženjem selu Balta Berilovac čobanske igre i priprema tradicionalnog jela iz Istočne Srbije – belmuža. Ove manifestacije ogledaju se u različitim atraktivnim folklornim predstavama, kao i izvornim kulinarskim specijalitetima.
Većina meštana malih sela rasutih po obroncima Stare planine bavi se stočarstvom, pa se u mnogobrojnim kućama praktikuju raznovrsni običaji vezani upravo za stoku. Zbog toga ne čudi što gotovo svi stanovnici proslavljaju Đurđevdan (koja je i slava stočara), a što se ovaj region ubraja u podneblja bogata nematerijalnim kulturnim nasleđem.
Srbi iz dijaspore redovni učesnici prehrišćanskog običaja u Vrtovcu
Napuštanje matične države za većinu ljudi iz Srbije ne znači i prekidanje praktikovaja narodnih rituala i običaja. Jedan od najznačajnijih i ujedno najviše primenjivanih običaja je proslavljanje kućnog sveca ili krsna slava. Zbog toga je đurđevdanski obred za veliki broj ljudi iz dijaspore neizostavni praznik, u kome sa porodicom svake godine sa radošću učestvuju.
„Svakoga maja, na Đurđevdan, moja porodica i ja posetimo sela Vrtovac i Berilovac. S’ obzirom da već neko vreme ne živimo u Srbiji, za nas je prisustvovanje ovom tradicionalnom ritualu od velikog značaja. Dođemo, pomolimo se, vidimo sa prijateljima i nekoliko dana provedemo u prelepoj okolini Stare planine. Za nas je to najlepši period u toku godine“, sa osmehom nam priča nekadašnji meštanin obližnjeg Pirota.
