Zlatibor je većini ljudi poznat kao urbana planina za odmor, skijanje i dobar provod. Mnogi su za njega čuli i zbog odlične domaće pršute, kajmaka, slanine i komplet lepinje. Ali, koliko ljudi je upoznato sa neobičnim humorom koji je karakterističan upravo za ovu regiju?
Prelepi prostrani vidici, pašnjaci, čist vazduh, ali i težak život i surovi uslovi opstanka, uticali su na oblikovanje karaktera i mentaliteta ljudi iz zlatiborske regije. Neprestena borba za preživljavanje, veseo duh i prostodušnost, podarili su ljudima sa ovog prostora neobičan i slobodno se može reći jedinstven smisao za šale i dosetke.
Međutim, humor je mnogo više od zanimljivih priča koje kod ljudi izazivaju smeh. Humor je stanje duha, i važan segment življenja ljudi. On je pokazatelj intelektualne osobenosti naroda koji ga stvara, interpretira i prenosi na generacije koje dolaze. Zbog svega toga, može se reći da je erski humor istinska kulturna i društvena posebnost ljudi iz zlatiborske regije.
Priče prožete erskim humorom ispunjene su mudrošću, pronicljivošću, visprenošću i rečitošću. To su komične dosetke u kojima se ljudi ovog kraja na šaljiv način kritički obračunavaju sa vlastodršcima, sveštenicima, trgovcima , učiteljima… Izražavanjem svojevrsnog narodnog bunta oni se zapravo bore za svoja prava, vrednosti i pravdu.
Mladi Rade je za 1000 eura kupio konja od gazde sa imanja. Gazda je obećao isporuku sledeći dan. Sutradan je gazda došao i rekao: „Žao mi je momče, konj je crkao“. -„Dobro, vratite mi moj novac“, reče Rade. -„Žao mi je, već sam to potrošio“. -„Onda mi donesite crknutog konja“, reče Rade. -„Dobro, a zašto?“ upita gazda. -„Raspisaću lutriju. Nagrada će biti konj, a Vas gazda molim , samo ćutite i ne govorite nikom da je konj uginuo“. Mesec dana kasnije gazda sretne Rada i upita ga šta je bilo sa njim. Rade reče gazdi: „Ništa posebno. Raspisao sam lutriju. Uplatni listić je bio 5 eura. Prodao sam 2000 listića i zaradio 10 000 eura“. -„Zar se niko nije žalio?“ upita gazda. -„Da, samo tip koji je dobio glavni dobitak. Vratio sam mu njegovih 5 eura i pokazao crknutog konja. Nije se bunio!!!“
RADE SADA RADI U BANCI I MOŽDA RADI VAS. A BANKE SAMO RADE SVOJ POSAO I UVEK NAĐU NOVE KONjE.
Zabeleženo 6. marta 2013. godine. Ispričao Relja Radović, radnik Čigote.
Svakodnevni život, tužni i smešni događaji inspirisali su ljude sa ovog podneblja da ih zabeleže i prepričaju na specifičan način. Obojene humorom, dosetljivošću i mudrošču ove priče se bave važnim društvenim temama, problemima o kojima se neretko ćuti, kao i promocijom pravilnih društvenih vrednosti i stavova.
Mnogobrojni putopisci i istraživači koji su prolazili zlatiborskim krajem, uočili su ovu osobinu naroda koji je odrastao i živeo u njemu. Ovim „fenomenom“ kasnije su se bavili i razni naučni radnici i sakupljači „erskih narodnih mudrolija“, što dodatno govori o značaju, značenju i tradiciji koji erski humor ima u kulturnoj baštini srpskog naroda.
Letnji ulični erski kabare
U Čajetini i na Zlatiboru se par godina za redom održava tradicionalna manifestacija koja ima za cilj promociju lokalnog, specifičnog erskog humora po kome su poznati stanovnici zlatiborskog okruga. Niz dešavanja ispunjenih šarmom, prefinjenošću i smehom oraspoložiće vas, nasmejati i upoznati sa autentičnim humorom čija će vas neposrednost i mudrost oduševiti.
Značaj erskog humora kao dela kulturnog identiteta srpskog naroda, prepoznat je i od strane Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Tako je 18. juna 2012. godine zajedno sa dvadeset i šest elemenata, upisan na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Erske dosetke se prepričavaju i u dijaspori
Erski humor, šale i priče dospele su mnogo dalje od granica Srbije. Naime, ljude koje napuste matičnu državu ništa ne sprečava da nastave da prepričavaju dosetke koje su poneli iz svog kraja. Jedan od njih je i Boban Boba Simonović, poljoprivrednik sa Zlatibora koji uživa da zasmejava ljude u okruženju. Pored pričanja viceva, Simonović obožava da ljude iznenadi i zasmeje nekom erskom mudrolijom.
“Najpoznatija erska priča je definitivno Ero s’ ovog sveta. Međutim, postoje mnoge druge zanimljive dosetke koje su u narodu manje poznate. Meni su omiljene priče o Čajetincima koje rado ispričam na nekom okupljanju. U Slovačkoj je ljudima interesantno da slušaju i da se smeju mojim šalama”, kaže Boba Simonović koji pet godina živi i radi u Slovačkoj.
