Narodna igra čija se specifičnost ogleda u čestom ne poklapanju igračke i muzičke faze, već godinama unazad izvodi se sa velikom ljubavlju, posvećenošću i jednim ciljem – da se Rumenka očuva u autentičnom obliku a tradicija nastavi da se prenosi sa generacije na generaciju.
Usled preplitanja i mešanja različitih oblika kulturne baštine, poreklo i geografski lokalitet na kome je određena tradicionalna igra nastala, često je teško sa sigurnošću odrediti.
Po tome se ni “Rumenka” ne razlikuje od drugih narodnih igara čija istorija seže daleko u prošlost.
“Ono što se pouzdano može reći je da je igra “Rumenka” najviše bila zastupljena u oblasti Golaka i južnije prema niškom polju i reci Nišavi, kao i u okolini Soko Banje. Takođe se mogla zabeležiti u mnogim krajevima istočne Srbije, a prostirala se sve do severo istočne Srbije, tačnije do reke Dunav na severu”, objašnjava Simona Nešić iz ansambla KOLO.
Oblasti, pa čak i manja mesta poput naselja i sela, uticali su na različite varijante i obrasce igre. Iz tog razloga, danas postoji nekoliko načina na koje se ova tradicionalna igra izvodi. Osnovni oblik bilo je otvoreno kolo igrača sa istaknutom ulogom prvog i poslednjeg igrača – kolovođom i zavrckolom, a izvodila se u osmooktavnom, desettaktovnom i šesnaesttaktovnom obrascu.
Specifičnost “Rumenke” ogleda se u dva segmenta: prvi je da se igračka i muzička faza najčešće ne poklapaju, a drugi je karakterističan način-stil igre koji je posebno izražen u sokobanjskom kraju koji se naziva “podvoženje”.
Uprkos lepoti, kao i velikom kulturnom i umetničkom značaju, ova tradicionalna igra se sve ređe može čuti i videti. Naime, isključivo zahvaljujući velikom broju KUD-ova i škola folklora, “Rumenka” i dalje živi.
“Sve je manje mogućnosti za upražnjavanje tradicionalnih igara, a čest je slučaj da se i na svetkovinama kao što su na primer svadbe, sve ređe može videti narodna igra. U tome prednjače veliki gradovi i urbana naselja, pa je iz tih razloga mnogo zastupljenija narodna igra u seoskim i ruralnim sredinama”, kaže Nešićeva za Serbia.com.
Zabrinjavajući je i podatak da se sve ređe mogu sresti igrački obrasci koji su nekada postojali. Iz tog razloga, često se dešava da se igra potpuno drugačije od izvornih varijanti. Najvažniji zadatak Ansamla KOLO, ali i drugih KUD-ova jeste, i treba da bude, da se “Rumenka” i slične tradicionalne igre očuvaju u autentičnom obliku, formi i muzici.
Ansambl KOLO i “Rumenka” nastupaju širom sveta
Koncerti u Torontu, Hamiltonu, Klivlendu, Milvokiju i Čikagu, samo su neki od mnogobrojnih nastupa Ansambla KOLO, putem kojih dijaspori ali i ostalim posetiocima prbližavaju bogato srpsko kulturno nasleđe. Ova organizacija je juna 2009. gostovala u Trstu u okviru Dana Srba, na centralnom gradskom trgu pred više od 5000 posetilaca.
Veliki uspeh predstavljaju gostovanja Ansambla KOLO u Australiji 2002. i 2003. u organizaciji Australijsko-Novizelandske eparhije SPC, Ministarstva kulture i Ministarstva dijaspore. Gostovanja su realizovana u saradnji sa našim udruženjima u dijaspori uz podršku Ministarstva za dijasporu i Ministarstva kulture.
Svi nastupi Ansambla KOLO izazivaju veliku pozornost i interesovanje publike u dijaspori. Posebnu pažnja poklanja se obrazovanju i podsticanju mladih ljudi da kroz aktivnosti u kulturno umetničkim društvima doprinesu očuvanju srpske tradicionalne kulture i umetnosti.
