Postoje mesta koja osvajaju poznatim spomenicima i unapred isplaniranim rutama. Bačka Topola nudi nešto drugačije. Poziva vas da usporite, krenete putevima između polja i malih vojvođanskih sela, provedete jutro pored jezera, upoznate konje Zobnatice i završite dan u toploj vodi neobične ružičaste boje.
Smeštena na severu Vojvodine, između Novog Sada i Subotice, Bačka Topola se često doživljava samo kao mesto kroz koje se prolazi na putu ka severu. Ipak, grad i njegova okolina nude dovoljno istorije, prirode i neobičnih iskustava za čitav letnji vikend. Na relativno malom prostoru možete posetiti jedno od najpoznatijih središta konjarstva u Srbiji, upoznati tradicionalnu panonsku arhitekturu, videti najvišu katoličku crkvu u zemlji, pecati i okupati se u jedinstvenom termalnom jezeru u Pačiru.
Ovo nije destinacija izgrađena oko samo jedne velike atrakcije. Njena draž krije se u spoju starih vetrenjača i plemićkih kaštela, jezera i seoskih puteva, muzejskih zbirki i zelenih parkova. Zajedno otkrivaju mirniju i autentičniju stranu leta u Srbiji.
Započnite obilazak u starom jezgru Bačke Topole
Najbolji uvod u Bačku Topolu jeste šetnja njenim centralnim ulicama, u kojima se istorija grada još može prepoznati kroz arhitekturu. Najupadljivija znamenitost je Rimokatolička crkva Pohođenja Blažene Device Marije. Završena 1906. godine, sa tornjem visokim 72,7 metara, smatra se najvišom katoličkom crkvom u Srbiji. Može da primi nekoliko hiljada ljudi, a njena vitka silueta dominira panoramom grada i predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola Bačke Topole.
U neposrednoj blizini nalazi se Kaštel Krai, u kojem je danas smešten Muzej Bačke Topole. Podignut je 1802. godine po nalogu barona Pala Kraja i bio je prva spratna kuća na području današnje opštine. Iza njegovog svedenog pročelja nalaze se zbirke koje govore o lokalnoj istoriji, arheologiji, umetnosti i različitim zajednicama koje su oblikovale ovaj deo Vojvodine.
Kaštel nije samo sačuvani trag nekadašnjeg plemićkog života. Poseta muzeju pomaže da se bolje razumeju poljoprivredno bogatstvo ravnice, multikulturalnost ovog područja i razvoj Bačke Topole od manjeg naselja do važnog regionalnog centra. Muzej uglavnom radi radnim danima, dok je posete vikendom najbolje unapred najaviti.
Za drugačiji pogled na grad nastavite ka Kalvariji, smeštenoj na jednoj od njegovih najviših tačaka. Najstariji deo kompleksa potiče iz 1797. godine, dok su kapela i postaje kasnije dograđene. Odavde se grad otvara prema ravnici, pokazujući da čak i naizgled potpuno ravan pejzaž Vojvodine ima svoje blage uspone, vidike i skrivene perspektive.
Upoznajte svakodnevni život stare Bačke
Najupečatljivija kulturna mesta Bačke Topole nisu nužno i najraskošnija. Neka od njih čuvaju obične predmete, prostorije i zanate koji su nekada određivali svakodnevni život stanovnika ovog kraja. Zavičajna kuća, sagrađena 1843. godine, tipično je trodelno panonsko domaćinstvo sa zidovima od naboja i krovom prekrivenim trskom. Prostorije su opremljene nameštajem i predmetima sa kraja 19. i početka 20. veka, pa verno dočaravaju atmosferu nekadašnje imućnije seoske kuće.
Za razliku od rekonstruisanih objekata u muzejima na otvorenom, ova kuća i dalje stoji na mestu na kojem je prvobitno podignuta. Upravo zbog toga poseta deluje kao ulazak u sačuvani deo nekadašnje Bačke, a ne samo kao obilazak muzejske postavke.
Nedaleko od nje nalazi se nekadašnja kovačko-kolarska radionica, koja čuva uspomenu na dva zanata bez kojih život poljoprivrednih zajednica nije mogao da se zamisli. Kolari su izrađivali drvene točkove i kola, dok su kovači pravili i popravljali njihove metalne delove. Majstori iz Bačke Topole bili su poznati i izvan grada po ukrašenim okovima i posebnim vrstama kola.
Radionica je jedan od retkih sačuvanih primera prostora u kojem su ova dva povezana zanata obavljana zajedno. Posete Zavičajnoj kući i radionici potrebno je unapred proveriti i najaviti.
Potražite staru vetrenjaču pored jezera
Malo građevina tako snažno podseća na ravničarski pejzaž Vojvodine kao tradicionalna vetrenjača. Krajem 19. veka u Bačkoj Topoli radile su četiri vetrenjače, ali je do danas sačuvana samo jedna. Četvorospratna vetrenjača je krajem osamdesetih godina prošlog veka premeštena sa prvobitne lokacije na obalu jezera. Od 1987. godine služila je kao muzej i spomenik mlinarskoj tradiciji ovog kraja.
Iako je njena unutrašnjost trenutno zatvorena za posetioce, vetrenjača ostaje jedan od glavnih simbola Bačke Topole. Posebno je upečatljiva u blagom jutarnjem svetlu ili pred zalazak sunca, kada se njena silueta izdvaja naspram otvorene ravnice. Ona na jednostavan način govori o vezi između zemlje, žitarica, vetra i svakodnevne snalažljivosti ljudi koji su vekovima živeli na ovom prostoru.
Provedite letnje jutro na Zobnatičkom jezeru
Zobnatičko, odnosno Bačkotopolsko jezero nastalo je 1976. godine u dolini rečice Krivaje. Dugačko je približno pet kilometara i prostire se na oko 226 hektara. Prvobitno je napravljeno kao akumulacija za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, ali je vremenom postalo jedno od najpopularnijih izletišta u okolini.
Tokom leta posetioci dolaze zbog šetnje, piknika, sportskih aktivnosti i odmora pored vode. Na jezeru postoji uređeni štrand, sportski tereni i sezonski ugostiteljski sadržaji, dok se duž obale mogu pronaći i mirniji delovi udaljeni od najveće gužve. Kupanje je moguće, ali na jezeru nema spasilaca, pa se u vodu ulazi na sopstvenu odgovornost. Pre dolaska bi trebalo proveriti aktuelni kvalitet vode i lokalne uslove, naročito u periodima veoma visokih letnjih temperatura.
ezero je dobro poznato i među ribolovcima. Mirna voda i otvorene obale pogodne su za sporije jutro uz pecanje, ali je pre dolaska potrebno proveriti važeća pravila i uslove za dobijanje ribolovačke dozvole. Okolina jezera pogodna je i za vožnju bicikla. Put između grada, jezera i Zobnatice vodi kroz karakterističan vojvođanski pejzaž ispunjen poljima, drvoredima i udaljenim salašima.
Upoznajte konje Zobnatice
Samo pet kilometara od Bačke Topole nalazi se Zobnatica, mesto čiji identitet već generacijama određuju konji. Ergela Zobnatica jedno je od najpoznatijih središta konjarstva i konjičke tradicije u Srbiji. Njene štale, pašnjaci i parkovi pružaju sasvim drugačiji doživljaj od obilaska centra grada. Čak i posetioci koji ne znaju mnogo o konjičkom sportu mogu da uživaju u eleganciji konja i upoznaju dugu vezu između ergele i života na ravnici.
Muzej konjarstva, osnovan 1896. godine, čuva pehare, fotografije, dokumenta i različite predmete povezane sa uzgojem konja i konjičkim sportom. Postavka objašnjava zašto Zobnatica ima tako posebno mesto u istoriji konjarstva u Srbiji.
U okviru kompleksa nalazi se i Kaštel Terlei, još jedan trag plemićkih porodica koje su nekada posedovale i razvijale velika imanja širom Vojvodine. Šetnja kroz Zobnaticu može se spojiti sa posetom štalama, muzeju, kaštelu i obližnjem jezeru.
Dostupnost organizovanih obilazaka ergele, jahanja i vožnje fijakerom može da se menja, pa je ove aktivnosti najbolje proveriti i rezervisati pre dolaska. Čak i bez jahanja, Zobnatica ostaje jedna od najzanimljivijih i deci najprivlačnijih stanica u ovom delu Vojvodine.
Okupajte se u ružičastom termalnom jezeru u Pačiru
Najneobičnije letnje iskustvo u okolini Bačke Topole nalazi se na oko pola sata vožnje, u selu Pačir. Termalno jezero poznato je po vodi ružičaste i lila boje. Voda dolazi sa dubine od približno 1.400 metara i na izvorištu dostiže temperaturu od oko 72 stepena, a zatim se rashlađuje do prijatne temperature za kupanje. Bogata je mineralima i veoma slana, pa boravak u njoj više podseća na plutanje u toplom moru nego na kupanje u običnom bazenu.
Oko jezera se nalazi uređeni prostor sa ležaljkama i suncobranima, dok kompleks poseduje i zatvorene termalne bazene. Tokom letnje sezone otvoreno je kupalište na otvorenom, ali pre polaska treba proveriti važeće radno vreme i cenu ulaznica. Radni dani i jutarnji termini obično su najbolji izbor za one koji žele da izbegnu veće gužve.
Boja jezera može da se menja u zavisnosti od svetlosti, sastava vode i doba dana. Nekada izgleda bledoružičasto, nekada lila ili ljubičasto, pa ne treba očekivati da će uvek biti intenzivno ružičasto kao na obrađenim fotografijama. Ipak, izgled nije jedini razlog za posetu. Topla voda, mirno seosko okruženje i pejzaž ravnice čine Pačir savršenim završetkom letnjeg dana.
Istražite sela i imanja u okolini
Ako imate više vremena, nastavite kroz okolna sela, u kojima male muzejske zbirke, etno-kuće, parkovi i jezera otkrivaju još slojeva severne Bačke. U Bajši se nalazi etno-kuća posvećena tradicionalnom tekstilu, tkanju i lokalnim rukotvorinama. Stara Moravica čuva kulturno nasleđe mađarske zajednice i nudi dodatne mogućnosti za rekreaciju. Panonija je poznata po parku i istorijskom kaštelu, dok jezera kod Krivaje, Svetićeva i Panonije predstavljaju mirna mesta za izlete i ribolov.
Ovo nisu velike atrakcije sa precizno utvrđenim rutama i stalnim radnim vremenom. Za neke je potrebna prethodna najava, dok su druge najlepše kao usputne stanice tokom lagane vožnje kroz ravnicu. Upravo se u tome krije njihova draž – omogućavaju da se izađe iz okvira klasičnog turističkog obilaska i pejzaž upozna njegovim prirodnim ritmom.
Letnji izlet kroz opštinu Bačka Topola može se dopuniti ručkom na salašu ili u tradicionalnom restoranu. Lokalna kuhinja spaja srpske, mađarske i srednjoevropske uticaje, pa se na trpezi smenjuju domaće supe, mesna jela, testa, kolači i nezaobilazni langoš.
Kako provesti letnji vikend u Bačkoj Topoli
Jedan dan dovoljan je za obilazak najvažnijih mesta, ali dva dana omogućavaju da Bačku Topolu upoznate bez žurbe. Prvo jutro provedite u centru grada, uz obilazak Katoličke crkve, Kaštela Krai i Muzeja Bačke Topole. Zatim posetite Zavičajnu kuću i kovačko-kolarsku radionicu, a popodne nastavite do stare vetrenjače i Zobnatičkog jezera. Ostatak dana možete iskoristiti za ručak pored vode, šetnju, vožnju bicikla ili ribolov.
Drugi dan rezervišite za Zobnaticu. Obiđite ergelu i Muzej konjarstva, prošetajte kroz imanje, a zatim nastavite do Pačira i provedite nekoliko sati u termalnom jezeru. Ako ostane vremena, u povratku možete svratiti do Stare Moravice ili Bajše. Pošto muzeji, zavičajne kuće i konjičke aktivnosti nisu uvek dostupni bez najave, najbolje je da njihov rad proverite nekoliko dana pre putovanja.
Drugačiji letnji beg u Vojvodini
Bačka Topola ne pokušava da se takmiči sa najpoznatijim destinacijama Srbije veličinom ili spektakularnim prizorima. Njena najveća prednost je raznovrsnost iskustava skrivenih na relativno malom prostoru.
Jutro može početi pod tornjem najviše katoličke crkve u zemlji, nastaviti se u panonskoj kući iz 19. veka i završiti među konjima Zobnatice. Sledeći dan može biti posvećen ribolovu, šetnji pored jezera i toploj ružičastoj vodi Pačira.
Bačka Topola je destinacija za putnike koji žele da otkriju kako se na jednom mestu prepliću pejzaž, tradicija i svakodnevni život. Ovde se leto ne svodi na jednu veliku atrakciju. Ono se pronalazi na putu između jezera i ergele, u senci stare vetrenjače, među alatima zaboravljenih zanata i u mirnoj vodi koja se pruža kroz ravnicu.
Related Articles
