Postoje zgrade pored kojih prođemo i zgrade zbog kojih usporimo. Gradska kuća u Subotici pripada ovoj drugoj vrsti. U jesen, kada svetlost postane mekša, a lišće oko gradskog trga dobije zlatne i bakarne nijanse, njeni ukrasi, krovovi i visoki toranj pozivaju nas da zastanemo i pogledamo malo pažljivije.
Jesenja šetnja Suboticom lako može da počne bez velikog plana. Kafa u centru, nekoliko koraka kroz pešačku zonu, pogled na fasade iznad izloga. A onda se pred vama pojavi Gradska kuća, dovoljno raskošna da privuče svu pažnju i dovoljno prisutna u svakodnevnom životu grada da oko nje sve nastavi svojim ritmom.
Neko prelazi trg na putu do posla, neko se zaustavlja na klupi, neko podiže telefon pokušavajući da u kadar smesti čitav toranj. Vredi ostati još koji trenutak. Prvi pogled otkriva njenu veličinu; tek sledeći počinju da otkrivaju detalje.
Zgrada oko koje se prepoznaje grad
Gradska kuća nastala je između 1908. i 1912. godine, prema projektu budimpeštanskih arhitekata Marcela Komora i Dežea Jakaba. Oblikovana u duhu mađarske secesije, prepoznatljiva je po bogatoj dekoraciji i motivima nadahnutim narodnom umetnošću. Stilizovani listovi, lale, srca i paunova pera pojavljuju se na njenoj spoljašnjosti i u enterijeru.
Ti detalji daju zgradi posebnu toplinu. Iako monumentalna, ona budi radoznalost: pogled prelazi sa jednog ukrasa na drugi, prati linije prozora i vraća se na toranj.
U jesen se boje arhitekture lepo susreću sa bojama krošnji. Za vedrog dana, niže sunce naglašava reljef fasade i pravi senke koje se tokom šetnje menjaju. Oblačno vreme donosi drugačiju atmosferu – mirniju, sa jasnijim konturama zgrade naspram sivog neba.
Zato vredi obići je sa više strana. Svaki ugao otkriva drugi odnos krova, tornja i ukrasa, a nekoliko koraka unazad ponekad pokaže više nego fotografija snimljena neposredno uz ulaz.
Jesen se najbolje vidi u detaljima
Pred Gradskom kućom lako je ostati zagledan u toranj. Ipak, najlepši deo susreta sa ovom građevinom može biti upravo trenutak kada pogled spustite na ono sitnije.
Keramički ukrasi, kovano gvožđe, rezbareno drvo i pažljivo oblikovane svetiljke pokazuju koliko je pažnje posvećeno celini. U ovoj arhitekturi zanatski rad ima jednako važnu ulogu kao velike forme.
Posmatrajte je onako kako biste razgledali sliku: prvo izdaleka, zatim izbliza. Potražite motiv koji vam se dopada, pratite gde se ponavlja i primetite kako se uklapa u ostatak zgrade.
Takva šetnja posebno prija u jesen. Hladniji vazduh podstiče kretanje, dok vas sunčano mesto na trgu poziva da nakratko zastanete. Između ta dva ritma ostaje dovoljno vremena da zaista vidite ono zbog čega ste došli.
Iza fasade: stepenište, vitraži i svečana sala
Za potpuniji doživljaj Gradske kuće vredi upoznati i njenu unutrašnjost. Svečani ulaz vodi ka raskošnom stepeništu i reprezentativnim prostorijama, među kojima se posebno izdvaja Velika većnica. Njeni vitraži delo su Mikše Rota i Šandora Nađa.
Ovde pažnju preuzimaju boje stakla, dekoracija i način na koji svetlost prolazi kroz prozore. Posle otvorenog prostora trga, enterijer donosi drugačiji osećaj: pogled se zadržava na pojedinačnim elementima, a čitava zgrada postaje bliža i razumljivija.
Velika većnica i danas služi za skupštinska zasedanja, koncerte, venčanja i važne skupove. To ovoj raskošnoj prostoriji daje poseban šarm – u njoj se istorijska arhitektura susreće sa događajima koji pripadaju današnjoj Subotici.
Pogled sa tornja na jesenju Suboticu
Toranj Gradske kuće visok je 76 metara, dok se vidikovac nalazi na približno 45 metara visine. Sa njega se pruža širok pogled na grad i okolinu.
Ako posetu uskladite sa dostupnim obilaskom i vedrim vremenom, taj pogled može biti najlepši završetak upoznavanja zgrade. Sa visine se ulice povezuju u jasniju celinu, krovovi dobijaju svoje mesto, a krošnje unose jesenje boje među gradske blokove.
Posle toga i šetnja centrom izgleda drugačije. Prepoznajete pravac kojim ste prošli i uočavate ulicu koju biste tek želeli da istražite.
Ostavite vreme i za grad oko nje
Gradskoj kući najviše pristaje poseta koja se nastavlja laganom šetnjom. Po izlasku nemojte odmah krenuti dalje. Obiđite trg, pogledajte zgradu iz još jednog ugla, a zatim produžite kroz centar.
Napravite pauzu za kafu ili kolač. Izaberite mesto sa kojeg možete da posmatrate prolaznike i pustite da se utisci slegnu. Subotica je zahvalna za takav način upoznavanja: nekoliko pažljivo pogledanih fasada i jedna dobra pauza mogu ispuniti čitavo jesenje popodne.
Pred povratak još jednom pogledajte Gradsku kuću. Svetlost će već biti drugačija, senke duže, a neki detalj koji vam je ranije promakao možda će sada prvi privući pažnju.
U tome je lepota ove posete. Dođete da vidite simbol Subotice, a odete sa sećanjem na mali ukras iznad prozora, boju vitraža ili trenutak kada je sunce obasjalo toranj.
