Planinarenje ne mora da podrazumeva višesatne uspone, zahtevnu opremu i kondiciju koja se gradi mesecima. Neke od najlepših šetnji u Srbiji vode kroz šume, duž reka i do vidikovaca do kojih se može stići bez velikog napora — čak i ako vam planinarenje nije uobičajena vikend-aktivnost.
Septembar i početak jeseni posebno su pogodni za ovakve izlete. Dani su još dovoljno dugi, temperature prijatnije nego usred leta, a priroda polako dobija prve jesenje tonove. Ipak, „lako“ ne znači potpuno bez napora: čvrsta obuća, dovoljno vode i provera vremenske prognoze ostaju važni čak i na najkraćim stazama.
Ovih pet ruta izabrane su zbog dostupnosti, lepote predela i osećaja pravog boravka u prirodi koji pružaju bez tehnički zahtevnih deonica.
1. Gornji deo Kosmaja: kratka šetnja do spomenika i Belog kamena
Kosmaj je dobar izbor za sve koji žele da provedu nekoliko sati u prirodi, ali nisu spremni za dugu planinarsku turu. Umesto uspona od podnožja planine, šetnju možete započeti na prevoju u gornjem delu Kosmaja, odakle do Spomenika Kosmajskom partizanskom odredu vodi široka i uređena staza duga približno 500 metara.
Monumentalna betonska konstrukcija izdiže se iznad krošnji i predstavlja jedan od najupečatljivijih modernističkih spomenika u Srbiji. Već sama šetnja do spomenika dovoljna je za kratak izlet, ali se može produžiti šumskim putevima prema Belom kamenu i okolnim vidikovcima.
Teren je uglavnom blag, a dužinu rute lako možete prilagoditi raspoloženju i kondiciji. Kosmaj je zato odličan prvi korak za ljude koji žele da počnu da istražuju prirodu bez pritiska da moraju da „osvoje“ planinu.
Vreme hodanja: približno 45–90 minuta
Dužina: oko 1–3 kilometra, u zavisnosti od izabrane rute
Težina: laka
Najbolje za: kratku šumsku šetnju, početnike i porodice
2. Crni vrh na Divčibarama: kratak uspon sa pravim planinskim pogledom
Divčibare su jedno od onih mesta na kojima možete osetiti atmosferu planine bez obaveze da provedete čitav dan na zahtevnoj stazi. Šetnja od centra naselja do Crnog vrha, drugog najvišeg vrha Maljena na 1.096 metara nadmorske visine, posebno je dobar uvod u planinarenje.
Put prolazi kroz livade i mešovitu šumu, a zatim počinje postepen i sasvim savladiv uspon. Nema tehnički zahtevnih deonica, pa se do vrha laganim tempom najčešće može stići za približno 40 do 50 minuta. Uspon se oseća, ali je dovoljno kratak da početnici mogu da zastanu kad god im je potrebno, a da se šetnja ne pretvori u test izdržljivosti.
Na vrhu se pejzaž otvara prema okolnim grebenima Maljena, a za vedrih dana pogled seže prema Ovčaru, Kablaru i udaljenijim planinama. To je jedan od onih pogleda koji deluju nesrazmerno veliko u odnosu na trud potreban da se do njih stigne.
Posle kiše staza može biti blatnjava, pa su cipele sa dobrim đonom bolji izbor od običnih gradskih patika. Pošto se staze oko Divčibara na pojedinim mestima ukrštaju, dobro je unapred sačuvati rutu ili se raspitati za najdirektniji put do Crnog vrha.
Vreme hodanja: približno 1,5–2 sata u oba smera
Dužina: oko 3–4 kilometra, u zavisnosti od polazne tačke
Težina: laka do umerena, sa kontinuiranim ali blagim usponom
Najbolje za: početnike koji žele da stignu do pravog planinskog vrha bez duge ili tehnički zahtevne ture
3. Od manastira Ćelije do Šarenog platna u klisuri Gradca
Kanjon reke Gradac poznata je po čistoj vodi, šumovitim obalama i stazi koja prati njene meandre kroz jednu od najlepših rečnih klisura zapadne Srbije. Cela planinarska ruta kroz klisuru duga je gotovo devet kilometara, ali početnicima više odgovara kraća deonica od manastira Ćelije do izletišta Šareno platno.
Staza najvećim delom vodi kroz šumu, uz samu reku, bez velikih visinskih razlika. Smenjuju se mirni rečni zavoji, mali drveni prelazi, stene i proplanci na kojima se može napraviti pauza. Šareno platno predstavlja prirodnu tačku za okretanje, pa ova verzija šetnje pruža dovoljno vremena u prirodi bez prelaska čitave klisure.
Teren može biti neravan, vlažan i klizav, naročito posle kiše, zbog čega je obuća sa dobrim prijanjanjem neophodna. Pre polaska treba proveriti i način prilaska manastiru: dolazak sa gornjeg parkinga uključuje veliki broj stepenika i značajno menja težinu izleta.
Vreme hodanja: približno 1,5–2 sata
Dužina: oko 3–4 kilometra u oba smera, u zavisnosti od mesta okretanja
Težina: laka, ali sa neravnim i povremeno vlažnim terenom
Najbolje za: ljubitelje reka, šume i sporijih šetnji kroz prirodu
4. Od Dojkinaca do vodopada Tupavica na Staroj planini
Tupavica je jedan od najprepoznatljivijih vodopada Stare planine, ali put do njega ne zahteva ozbiljno planinarsko iskustvo. Od planinarskog doma u Dojkincima do vodopada vodi širok seoski i šumski put dug približno 4,5 kilometara u jednom smeru.
Ruta prati dolinu Dojkinačke reke i prolazi kroz miran planinski predeo u kojem se smenjuju pašnjaci, šuma i kamene kuće. Nema strmih ili tehnički zahtevnih deonica, ali ukupna dužina znači da je ovo najduža šetnja na listi. Potrebna je osnovna kondicija i obuća pogodna za makadam, blato i neravan teren.
Tupavica je visoka oko 15 metara, a voda se preko stepenastih stena spušta u brojnim tankim mlazevima. Vodopad je najbogatiji vodom u proleće i nakon kišnih perioda, dok krajem leta i početkom jeseni može biti znatno mirniji. Vredi otići čak i tada, jer je sama šetnja kroz dolinu važan deo doživljaja.
Vreme hodanja: približno 2–3 sata
Dužina: oko 9 kilometara u oba smera
Težina: laka do umerena zbog dužine
Najbolje za: početnike spremne za dužu šetnju bez zahtevnog uspona
5. Staza za posetioce kroz Đavolju varoš
Đavolja varoš dokazuje da upečatljiv pejzaž ne mora da bude nagrada rezervisana samo za iskusne planinare. Uređena staza za posetioce, duga nešto manje od jednog kilometra, vodi kroz šumu do neobičnih zemljanih figura po kojima je ovaj lokalitet poznat.
Više od dve stotine kamenih stubova, visokih od dva do petnaest metara, oblikovali su erozija, voda i vreme. Ipak, vekovima su ih pratile lokalne legende koje su ovom predelu dale gotovo nestvarnu atmosferu.
Staza je kratka i jasno definisana, ali na pojedinim delovima ima stepenika, naročito pri prilasku vidikovcima. Zbog toga nije potpuno ravna, ali ostaje dostupna većini posetilaca koji mogu da savladaju kraći uspon sopstvenim tempom.
Pre dolaska treba proveriti aktuelno radno vreme kompleksa, jer se pristup i vreme za posete mogu menjati u zavisnosti od sezone.
Vreme hodanja: približno 45–60 minuta
Dužina: manje od 2 kilometra u oba smera
Težina: laka do umerena zbog stepenika
Najbolje za: početnike koji žele kratak spoj prirode, geologije i lokalnih legendi
Ne morate biti planinar da biste krenuli
Najbolja prva staza nije nužno najpoznatija, najviša ili najduža. To je ona koja vam pruža dovoljno lepote da zaboravite na kilometre, a dovoljno sigurnosti da poželite ponovo da krenete.
Na ovim rutama ne treba juriti brzinu niti posmatrati vrh kao jedini cilj. Pauza pored reke, tišina u šumi ili pogled koji se iznenada otvara često ostaju važniji od same udaljenosti.
Ne morate sebe nazivati planinarom. Potrebne su vam samo udobne cipele, malo vremena i staza zbog koje ćete poželeti da vidite šta se nalazi iza sledeće krivine.
Related Articles
