U Kragujevcu se odavno ne prave topovi, ali je zapis o značajnim datumima naše istorije ostao zabeležen i sačuvan u muzeju „Stara livnica”, jedinstvenom u Srbiji i jednom od retkih te vrste u Evropi.
Kada su 15. oktobra 1853. u novoizgradjenoj kragujevačkoj Topolivnici uspešno izliveni prvi topovi, označen je početak razvoja srpske vojne industrije i uopšte industrijske proizvodnje u Srbiji. Taj dogadjaj, koji je svojim prisustvom uveličao knez Aleksandar Karadjordjević sa svitom, i danas se obeležava kao Dan fabrike „Zastava oružje”. Narastajuća vojna fabrika određivaće decenijama kasnije ritam života grada.
PRIMER INDUSTRIJSKE ARHITEKTURE
„Stara livnica” nalazi se u najstarijem sačuvanom objektu fabrike „Zastava oružje” – u zgradi nekadašnje Livnice, izgrađene 1882. godine. Sa primenom novih materijala – gvoždja, betona i stakla, udruženih sa dekorativnim elementima koji odgovaraju savremenoj evropskoj industrijskoj arhitekturi – skoro da se može smatrati pretečom nečega što će kasnije (početkom XX veka) biti definisano kao pokret Bauhaus. Sveže ideje sa Zapada, najverovatnije je u fabriku doneo inženjer Todor – Toša Selesković, koji je i rukovodio Livnicom od 1881. do 1892. godine. Pretpostavlja se da je on bio i projektant, jer se školovao u Nemačkoj, gde su se ti savremeni pokreti u umetnosti i začeli.
Povodom stogodišnjice fabrike, 1953. godine, objekat je stavljen pod zaštitu države kao kulturno dobro od velikog značaja. Livnica se koristila do kraja sedamdesetih godina 20. veka (do 1968), a s promenom namene u tu zgradu je smešten muzej fabrike sa nazivom „Stara livnica“. Muzej 1973. doživljava znatnu transformaciju. Angažovani su stručnjaci i istaknuti muzeološki radnici, poput dr Lazara Trifunovića, dr Nikole Vuča, pukovnika Milorada Prelevića, arhitekte Milana Bojera i drugih. Nova izložba, koja, sa neznatnim dopunama, dominira i danas, ilustruje tehničko-tehnološki razvoj fabrike, ali i privredni, društveni i kulturno-obrazovni razvoj Kragujevca i Srbije.
Ujedno, to je jedan od malobrojnih objekata koji je izdržao sva ratna razaranja (Prvi i Drugi svetski rat, pa i poslednje bombardovanje 1999) zahvaljujući načinu gradnje, tzv. bondručni sistem u kombinaciji sa ciglom, betonom i gvoždjem, učinio je objekat vrlo stabilnim i snažnim.
SVETLO BUDUĆNOSTI
Izuzetno je zanimljivo nakratko se vratiti više od 150 godina u prošlost, posetiti tu izuzetnu gradjevinu, videti stare fotografije, alate, mašine ili prvi top izliven 1853. godine. I zaista, muzej „Stara livnica” podseća na vreme kada je u Kragujevac stigla prva parna mašina i kada su se izlivali prvi topovi za Srpsku vojsku. Pored autentične stare hale Livnice, Muzej je poseban i po veličini – 1.200 kvadratnih metara.
Izloženi materijal uglavnom je vlasništvo fabričkog muzeja, a deo eksponata pozajmljen je od drugih ustanova, prvenstveno od Vojnog muzeja iz Beograda, čime je izložba dobila na kvalitetu i raznovrsnosti. Fond muzeja „Stara livnica” čini 5.500 predmeta, svrstanih u sedam zbirki: oružje i oprema, mašine i alati, arhivska gradja, fotografije, likovna dela, pečati i ordenje.
U postavci muzeja je i prvi top izliven u kragujevačkoj Topolivnici 27. oktobra 1853. godine, ali i originalna livnica u kojoj su se nekad lili topovi. Treba istaći da Muzej poseduje i retkosti kao što su čuvena puška Mauzer-Milovanović – „kokinka“ M.1880, ili njena poboljšana verzija iz 1907. godine – Mauzer-Milovanović-DJurić, sa magacinom od pet metaka. Tu se čuva i ručna bomba sistema Vasić M.1898. Medju eksponatima su i retki primeri starih pušaka strane proizvodnje, koji su u fabrici prepravljani, poput sistema Mini-Frankot-Petrović, M.1857, sa žigom Mihaila Cvejića, ili puška kremenjača sistem „roga”, sa prelaza XVIII/XIX vek.
Jedna stara fotografija pobudila je 1889. interesovanje na svetskoj privrednoj izložbi u Parizu, gde su zavodi fabrike bili zastupljeni sa 42 proizvoda. Naime, fabrička Čaurnica bila je prvo postrojenje u Srbiji u koje je 1884. dovedeno električno osvetljenje. To svetlo budućnosti, prikazano na fotografiji, pogotovo u industrijskoj hali, bilo je novina i za razvijene zemlje.
Svoje mesto među muzejskim eksponatima ima proizvodni program vojne fabrike između dva svetska rata. Tu su foto i arhivski materijal, faksimili važnih dokumenata. Posebno je značajan program posle Drugog svetskog rata – artiljerijsko orudje i oružje, program lovačkog i sportskog oružja (lovački karabini i puške, poluautomatski i automatski pištolji i revolveri). Muzejska zbirka dopunjena je danas i primercima savremenog naoružanja.
Muzejska postavka „Stare livnice” prikazuje atmosferu uzbudljivog vremena koje je označeno kao lokalna industrijska revolucija u Srbiji. Takođe, ona je svedok naših korena.
Autor: Mira Švedić[ultimate_spacer height=”30″][dt_fancy_title title=”Povezani članci” title_align=”left” title_size=”normal” title_color=”accent” el_width=”100″ title_bg=”disabled” separator_color=”default”][ultimate_spacer height=”30″ height_on_tabs=”” height_on_tabs_portrait=”” height_on_mob_landscape=”” height_on_mob=””]
