Kult ličnosti i epoha maršala Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ, još uvek žive u jedinstvenom kompleksu Muzeja istorije Jugoslavije koga je tokom tri decenije postojanja posetilo više od 15 miliona ljudi.
Verni jugonostalgičari, ali i oni koji to nisu, redovno posećuju Muzej istorije Jugoslavije u želji da ožive priču o zemlji koje više nema, o vremenu specifične društvene i kulturne atmosfere, o Josipu Brozu Titu, jednoj od najznačajnijih ličnosti svog vremena.
Borac u oba svetska rata, revolucionar i državnik, vrhovni komandant i doživotni predsednik Jugoslavije, bonvivan i plejboj, Tito je još za života postao kultna ličnost. Njegov značaj i ugled svetskih razmera posetioci mogu sagledati kroz prizmu bogatstva riznice koja Muzej istorije Jugoslavije svrstava među najuticajnije ustanove tog tipa u Srbiji. U 23 muzejske zbirke raspoređeno je više od 200.000 eksponata od izuzetne vrednosti.
Muzej istorije Jugoslavije smešten je na mesto sa koga se na Beograd pruža prelep panoramski pogled, u bujno zelenilo parka sa kaskadnim kompleksom staza, stepeništa i prostranih platoa. Kompleks sačinjavaju Muzej 25.maj, Stari muzej i Kuća cveća.
Titov rođendan – Dan mladosti
Svake godine, na Titov rođendan 25. maja, organizovana su masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije kao deo svečanosti proslave Dana mladosti. Neke od štafeta su remek-dela koja su pravili najistaknutiji umetnici tog vremena, a predavane su Titu na sletu, završnoj svečanosti na stadionu Jugoslovenske narodne armije u Beogradu.
Muzej 25.maj danas ima ulogu ulaznog i izlaznog objekta kompleksa, a sagrađen je kao poklon Beograda Titu za njegov 70. rođendan. Stari muzej prvobitno je služio kao mesto gde će se čuvati i izlagati pokloni koje je Tito dobijao u zemlji i inostranstvu. Kuća cveća izgrađena je 1975. godine kao zimska bašta sa prostorijama za rad i odmor u centralnom delu kompleksa. Koliko je Titu bila draga svedoči i to što je na lični zahtev u njoj i sahranjen.
U Kući cveća i danas se može posetiti Brozov grob prekriven masivnom mermernom pločom na kojoj nema nikakvih obeležja osim isklesanog imena, prezimena i partijskog pseudonima “Tito”pod kojim je postao slavan.
Njegovoj sahrani u Kući cveća 8.maja 1980. godine prisustvovalo je više od 200 državnika (predsednika, premijera, kraljeva…) iz 127 zemalja i više od 700.000 građana. Bio je to prvi i poslednji put da se na istom mestu okupio toliki broj svetskih lidera. Tada su oni odali poslednju počast čoveku čiji se diplomatski domet možda najviše meri osnivanjem Pokreta nesvrstanih, bloka koji je okupio i zaštitio “male” zemlje u tadašnjem svetu polarizovanom oštrim rivalitetom Istoka i Zapada.
Za 3 decenije od otvaranja Kuće cveća za javnost, Titov grob posetilo je više od 15 miliona posetilaca. U kompleksu Muzeja istorije Jugoslavije, pored posete Titovom grobu, uvek se mogu videti i 3 stalne postavke: Štafete u Kući cveća, Spomen-soba u Kući cveća i stalna postavka u Starom muzeju.
Zbirka štafeta predstavlja originalan muzeološki fenomen i sastoji se od 22.000 „štafete mladosti“. Njima su naposebnim, grandiozno organizovanim manifestacijama, Titu sve do smrti prenošene čestitke sa željama za dug život i dobro zdravlje. Ti događaji održavani su i nakon što je maršal umro, sve do 1987. godine.
U spomen-sobi posetioci mogu da vide izrezbareni sto, poklon delegacije iz Makedonije, kao i portret Josipa Broza Tita iz 1974. godine. Ovde se nalazi i deoTitove lične biblioteke koja sadrži neka izuzetno značajna dela.
Stalna postavka u Starom muzeju obuhvata izložbu poklona koje je Josip Broz Tito dobijao za rođendan ili na brojnim putovanjima u zemlj i isvetu. Izložba se sastoji od dve celine: predmeti sa teritorije Jugoslavije i pokloni stranih delegacija, državnika i zvaničnika. Među njima se svakako ističe kamen sa Meseca koga je tročlana posada američke svemirske misije Apolo 11 poklonila Titu kada je 1969. godine posetila Beograd.
Periodično se priređuju i tematske izložbe koje prikazuju ostale segmente ogromne muzejske riznice koja uključuje između ostalog i zbirku primenjene umetnosti, zatim starog oružja, odlikovanja, etnografsku, arheološku, numizmatičku, filatelističku, prirodnjačku, likovnu, tehničku i mnoge druge zbirke.
Poseta muzeju
Muzejski kompleks nalazi se u Beogradu na Dedinju, u ulici Botićeva 6. Do muzeja može se doći javnim prevozom i automobilom. Do ovog kompleksa se saobraćaju trolejbusi broj 40 (iz pravca Zvezdare) i 41 (iz pravca centra grada), kao i autobuska linija 94 (iz pravca Novog Beograda). Ukoliko dolazite sopstvenim prevozom za sve posetioce muzeja obezbeđen je besplatni parking. Najkraći put do muzeja vodi iz centra grada, ulicom Kneza Miloša, odakle put nastavljate Bulevarom Vojvode Putnika, zatim skrenete levo u Bulevar Kneza Aleksandra Karađorđevića i nakon 600 metara naići ćete na ulazak u muzej. Muzej je otvoren za posetioce svakog dana osim ponedeljka, od 10 do 16 časova. Cena ulaznice iznosi 200 dinara, dok studenti i đaci za ulaznicu moraju izdvojiti 100 dinara.[ultimate_spacer height=”30″][dt_fancy_title title=”Povezani članci” title_align=”left” title_size=”normal” title_color=”accent” el_width=”100″ title_bg=”disabled” separator_color=”default”][ultimate_spacer height=”30″ height_on_tabs=”” height_on_tabs_portrait=”” height_on_mob_landscape=”” height_on_mob=””]