Subotica

Kulturni centar Vojvodine i jedan od najlepših gradova u Srbiji, Subotica je u 16. veku bila i prestonica jednog gotovo bajkovitog carstva.

Kroz svoju dugu istoriju, Subotica je često menjala vladare, države i nazive. Promenila je preko 200 imena – zvala se i Zabadka, i Szent Maria, i Maria Tereziopolis… Njom su vladali i Ugari i Turci i Srbi, bila je i u Hazburškoj i Otomanskoj imperiji, zatim u Jugoslaviji, a postala je i prestonica jednog skoro bajkovitog carstva.

Sav taj put vodio je do današnje Srbije u kome je Subotica najseverniji grad. Ipak, ono što je svih prethodnih vekova ostajalo isto jeste da je Subotica uvek bila grad koji vredi videti, dobro mesto za kraći ili duži odmor, dom srdačnih i gostoljubivih ljudi raznih nacionalnosti koji Suboticu čine tako šarmantnom i originalnom.

Ljudi su na prostoru današnje Subotice živeli od najdavnijih vremena, a u neposrednoj blizini grada otkriveni su tragovi naseobina starih više od 3.000 godina. Mnogo vekova kasnije, u spisima koje pamti istorija, Subotica se prvi put pominje 1391. pod mađarskim imenom Zabadka, a pretpostavlja se da od ovoga potiče i današnji mađarski naziv Subotice – ”Szabadka” što znači “drago, slobodno mesto”.

I dok je na ovom jeziku Subotica ”draga”, na srpskom je reč o ”maloj suboti”. Po jednoj drugačijoj legendi, srpsko ime grad duguje Suboti Vrliću – još jednom poznatom Srbinu, vojskovođi i rizničaru cara Jovana Nenada Crnog.

Cara?!

Da, dobro ste pročitali! Subotica nije samo veliki centar kulture Vojvodine. Ona nije samo prelep grad sa Palićem, jednim od najlepših jezera u Srbiji, niti je samo dom Festivala evropskog filma, InterEtno festivala ni Berbanskih dana …

Kao da priča o Subotici nije bila dovoljno zanimljiva, njenu istoriju stigao je da piše i jedan car, i jedno skoro bajkovito carstvo u kome je ona bila prestonica. Car se zvao Jovan Nenad, a nadimak Crni dobio je po crnoj liniji koja mu se pružala od slepoočnice do pete.

Ovaj potpuno misteriozni lik pojavio se posle poraza Ugara na Mohaču početkom 16. veka, kada je uspeo da od Turaka otme delove Bačke, Srema i Banata i tu osnuje svoju državu koju je ubrzo proglasio carstvom, sebe carem, a Suboticu prestonicom tog carstva.

Ipak, ovo carstvo nije bilo dugog veka … pregazile su ga veće sile i, i ono i Nenad Crni, su uskoro nestali. Ali Subotica je ostala … i na njenom glavnom trgu spomenik njenom caru, za sve koji ne veruju u ovu priču.

Jedan od najlepših gradova Vojvodine nalazi se na samo 10 kilometara od granice Srbije sa Mađarskom. Položaj Subotice, na putu između Evrope i Azije, i na granici dve velike imperije – Austro-ugarske i Otomanske, kroz istoriju je mnogome obeležilo ovaj grad.

Od davnina u njemu su se nastanjivali ljudi najrazličitijih nacionalnosti i veroispovesti, pa ovde i danas živi više od 20 nacionalnih manjina.

Ovo je dom za oko 150.000 stanovnika, a sva ta raznolikost Suboticu je pretvorila u pravi muzej kultura i veroispovesti – ovde se nalazi jedna od tri aktivne sinagoge u Srbiji, protestantska crkva, mnogobrojni rimokatolički i pravoslavni verski objekti, kao i novoizgrađena džamija.

Svi ovi hramovi ujedno su i tragovi bogate kulture na ovim prostorima, a blizina prelepog Palićkog jezera omogućava da posetioci Subotice uživaju u odmoru koji spaja kulturne i prirodne lepote kraja.

Gde se nalazi Subotica i kako do nje stići?

Subotica je udaljena od Beograda 180 km, od Budimpešte oko 200 km, a od Temišvara oko 240 km.

Ona se nalazi na oko 2.5 sata vožnje autoputem od beogradskog međunarodnog aerodroma, i na približno istom rastojanju je od budimpeštanskog i temišvarskog aerodroma.

Do Subotice se može lako doći automobilom ili autobusom iz Beograda ili Budimpešte jer međunarodni put E-75 obezbeđuje odličan pristup gradu. Redovne autobuske linije pružaju veze sa celom Srbijom i većinom evropskih zemalja.

Subotica je povezana sa ostatkom Evrope železnicom, svakodnevnim međunarodnim polascima i dolascima.

Kada ste već ovde, ne propustite…

Da sedeći u nekom kafiću, uživate u pogledu na bajkovitu arhitekturu Subotice.

Pokušate da prepoznate elemente kulture svih nacionalnosti koje žive u Subotici i osetite harmoniju njihovog jedinstva.

Ako se u maju nađete u ovde, početkom meseca ne bi trebalo da propustite Trenchtown – festival alternativne muzike i kulture na palićkom Etno kampu, a u drugoj polovini meseca – Palićke vinske svečanosti.

Pored Palićkog, obiđite i jezero Ludaš, zaštićeno prirodno područje.

Uživajte u dobrim vinima, jer se nalazite na jednom od devet vinskih puteva Srbije – Vinskom putu Palić.

Ukoliko želite da obiđete Suboticu i vinariju Zvonko Bogdan, to možete učiniti OVDE.