Grad veseljaka i vrcavih šaljivdžija u kome su se kroz otškrinute prve staklene pendžere začuli zvuci prvog klavira u Srbiji, dok su se gradski kicoši vozikali prvim fijakerom kaldmisanim ulicama stare čaršije… Danas je najpoznatiji po slavnim građanima i jedinstvenom septembarskom vašaru.

U nemirnom vodenom ogledalu Save ogleda se tvrđava, a iza njenih bedema grad, srce i duša Mačve, grad boema i veseljaka, grad srčanih vojnika, grad velikana – Šabac.

Čivijaška republika

Među starijim generacijama, Šabac je poznat kao “Čivijaška republika”. “Čivija” je turska reč i označava klin. Ali kakve veze to ima sa Šapčanima? Naime, priča se da je jednom davno, neki knez došao u Šabac a na povratku, pošto mu je neki obesni šapčanin iščupao čiviju iz točka, knez je završio u prašini. Od tada pa za sva vremena šapčani ostadoše „Čivijaši“. Od tada „Čivijaši“ čuvaju i neguju tradiciju humora i satire u manifestaciji “Čivijada” koja se svakog septembra pred vašar održava u Šapcu.

U mnogo čemu prvi, Šabac je dobio naziv „Mali Pariz “. Da li zbog boemstva sličnog onom na pariskom Monmartru ili zbog prvog klavira gospođice Obrenović, prvog gospodskog fijakera ili skupocenih haljina i frakova koji su zamcali starim sokacima…? Tek, bilo je mnogo razloga zbog kojih je Šabac zasluživao takav nadimak.

Taj sjaj i raskoš Šabac je dugovao, pre svega, Jevremu Obrenoviću, bratu kneza Miloša, koji je u grad uneo evropski duh, angažovao inženjere, okupio viđenije intelektualce svog vremena. Jevremov konak, jedno od najlepših zdanja tadašnje Srbije, bilo je mesto okupljanja elite i viđenih Srba.

Pa iako je Jevremov konak, na žalost, srušen i u današnjem, modernijem Šapcu u svakom ćošku se mogu videti tragovi koje su vekovi ostavili na njemu. Kako su se smenjivale turska i austrougarska valst, tako je i grad menjao izgled od tipičnog balkansko-orijentalnog grada sa uskim uličicama, džamijama i minaretima, do toga da se “Šabac na Bairu načinio da ti ima šta oko gledati…” kako je svojevremeno Vuku Karadžiću u Beč pisao jedan njegov poznanik.

šabacka tvrdjava
Šabačka tvrđava

Kao nemi svedok burne istorije grada Šapca i danas se na desnoj obali Save nalazi Tvrđava. Ceo taj kraj poznat je pod nazivom “Stari grad”, a Tvrđava i neposredno okruženje čine jedinstveni kulturno-istorijski kompleks i rekreativni centar kao omiljeno izletište Šapčana. U senci tvrđave leži i gradska plaža na Savi na koju se već s prvim toplijim danima seli život grada.

Čuvene bitke odigrane u okolini Šapca

Na obodu Šapca izvojevane su velike bitke. Čuvena Cerska bitka i veličanstvena pobeda srpske vojske 1914. godine na obroncima planine Cer u neposrednoj blizini Šapca bila je prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Čitav vek ranije 1806. godine nadomak Šapca odigrao se pesmom opevan Boj na Mišaru kada je ustanička vojska predvođena Karađorđem Petrovićem potukla tursku vojsku Kulin Kapetana.

Urbanim jezgrom Šapca dominira crkva Svetog Petra i Pavla izgrađena 1831. godine. U samom srcu grada pruža se Veliki park uređenih šetališta među zelenilom gustih krošnji i cvetnih aleja čiji se šum meša sa žuborom vode fontane “Ranjenik” koja se nalazi u sredini parka.

Nekada kaldrmisani sokaci sa mnogo zanatskih radnji kojima su se kretali karavani prevozeći egzotičnu robu, kafu, začine, tkanine iz Turske i sa Bliskog istoka u Austrougarsku, danas se nalaze moderne radnje i po neka stara koja čuva duh prohujalih vremena.

Ali ipak, duša grada spava u gradskim kafanama. Nema grada u Srbiji sa većim brojem kafana po glavi stanovnika i tako bogatom istorijom kafanskog života. Boemski život ovog grada prijatno će iznenaditi i raširenih ruku dočekati svakog gosta, pogotovo onog sa strane koji po prvi put otkriva čari i zauvek nemirni duh Šapca.

sabac
Saborna crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu

Pričalo se da Šabac ima više kafana nego stanovnika, a nekada je bio „mondenski“ centar Srbije. Tadašnja gradska gospoda odevala se po poslednjoj modi i ugledu na velike centre, vozila se sjajnim crnim fijakerima uz uzdahe svih posmatrača, čitali među prvima novine. U Šapcu se čuo prvi klavir koji je Jevrem Obrenović kupio svojoj ćerki, a na kućama se pojavila prva prozorska stakla umesto pendžerli hartije. Ovaj neveliki grad velikog srca iznedrio je mnoge slavne Srbe: Janka Veselinovića, Lazu Lazarevića, Stanislava Vinavera, Milića od Mačve, Kostu Abraševića, Zmaja od Noćaja, Dragu Ljočić

Nekada veoma napredan grad, nebrojeno puta je stradao, bio rušen u ustancima i Svetskim ratovima, ali zahvaljujući upravo Šapčanima, koji ovaj grad čine posebnim, uvek je iznova obnavljan i uvek po mnogo čemu prepoznatljiv. Šabački vašar je jedan od sinonima za ovaj grad.

Kada se rana jesen prospe po Mačvi, tačno na Malu gospojinu, sav narod Mačvanskog okruga i šire dođe u grad na Savi da se veseli pod šarenim šatrama i zabavlja na atrakcijama Šabačkog vašara.

Šapčani kažu da ako ne kupite ništa na vašaru, maler će vas pratiti cele godine. Stoga, toplo preporučujemo neku sitnicu, za svaki slučaj, da se “mirne glave” vratite sa vašara i da vas, ne daj Bože, neki šabački čivijaš ne nasamari usput.

Kad ste već tu, ne propustite…

Pogled na Pocerinu i mačvansku ravnicu sa planine Cer. Pitomi obronci ove umereno visoke planine postal su privlačna destinacija za izlete i odmor Šapčana budući da se nalazi na svega 25 km od grada. Na planini se nalazi Spomen kosturnica u Tekerišu u čast srpskih vojnika poginulih u Cerskoj bici 1914. godine. Kada ste već ovde posetite i manastire Radovašnica, Petkovica i Čokešina.

U blizini grada na 6 km nalazi se Mišar selo gde se odigrala čuvena Mišarska bitka u Prvom srpskom ustanku. Tu možete posetiti muzej sa stalnom muzejskom postavkom eksponata iz Prvog srpskog ustanka, kao i spomenik u čast učesnika ove bitke.

Photo 1: Wikimedia Commons, NMN pod Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported licencom.

Photo 2: Wikimedia Commons, NMN pod Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported licencom.

Photo 3: Miloš Milovanović