Prvi svetski rat u Beogradu – mesta sećanja

Zašto se Dan primirja obeležava 11. novembra, kako je Natalijina ramonda postala njegov simbol i gde u Beogradu možemo da vidimo tragove tog rata? Obilazak počinje na Dunavskom keju na Dorćolu i vodi do spomen-kosturnice na Novom groblju.

Ako ste šetali Dunavskim kejom, možda ste prošli kraj Spomenika braniocima Beograda, nedaleko od Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“. Vredi zastati i pročitati natpis. Reči na spomeniku vraćaju nas u oktobar 1915, kada se na beogradskom priobalju vodila borba za odbranu prestonice. Tri godine kasnije, 1. novembra 1918, Beograd je oslobođen. Deset dana potom, u jednom železničkom vagonu u Francuskoj, potpisano je primirje po kojem je praznik dobio ime.

Šta se dogodilo 11. novembra 1918?

Saveznici i Nemačka potpisali su primirje u železničkom vagonu kod Kompjena, na severu Francuske. Dogovor je stupio na snagu u 11 časova 11. novembra 1918. Tada su prestale borbe na Zapadnom frontu. Zato se jedanaesti dan jedanaestog meseca u Srbiji i mnogim drugim zemljama obeležava kao dan sećanja na završetak Prvog svetskog rata i na ljude koji su u njemu stradali.

Za Srbiju put do tog novembra vodio je od borbi 1914. i 1915, preko povlačenja kroz Albaniju, do proboja Solunskog fronta u septembru 1918. i oslobođenja zemlje. Na dva mesta u Beogradu ta priča postaje konkretnija. Na Dorćolu stojimo kraj obale koju su vojnici branili, a na Novom groblju pred spomenikom podignutim onima koji su poginuli braneći i oslobađajući grad.

Zašto se na reveru nosi Natalijina ramonda?

Ljubičasti cvet na znački koju ćete u Srbiji videti oko 11. novembra zove se Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae). Ime nosi po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je i kao cvet feniks. Biljka može da preživi isušivanje i da se oporavi kada ponovo dobije vodu. Upravo je ta osobina dala cvetu simboliku koja se vezuje za stradanje i oporavak Srbije u Prvom svetskom ratu.

Ntalijina ramonda, foto: Francine Riez, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons

Pogledajte i traku iza cveta. Njene boje preuzete su sa Albanske spomenice, odlikovanja ustanovljenog u znak sećanja na povlačenje srpske vojske preko Albanije. Amblem je uveden 2012. godine, kada je preporučeno da se nosi povodom Dana primirja. Cvet i traka tako na jednoj znački povezuju dve priče, o povlačenju i o oporavku koji je usledio.

Prva stanica je Dunavski kej na Dorćolu

Krenite od Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“ i nastavite peške do Spomenika braniocima Beograda 1915. godine. Pred jedan od juriša kojima je srpska vojska pokušala da potisne neprijateljske snage sa priobalja, major Dragutin Gavrilović obratio se svojim vojnicima. Govor je ispisan na spomeniku.

Spomenik braniocima Beograda, foto: Slavujko, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

Kad ga pročitate, pogledajte prema reci. Položaj spomenika pomaže da se razume zašto je priča o odbrani Beograda vezana baš za ovu obalu.

Druga stanica je spomen-kosturnica na Novom groblju

Na Novom groblju u Ruzveltovoj 50 nalazi se spomen-kosturnica podignuta 1931. godine. U njoj počivaju branioci Beograda poginuli 1915. i oslobodioci stradali u završnim borbama 1918. Odbrana i oslobođenje grada, razdvojeni trima godinama rata, ovde su obeleženi na istom mestu.

Spomen-kosturnica na Novom groblju, foto: Pinki, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

Za obilazak spomenika spolja planirajte dnevne sate. Na sajtu Beogradskih grobalja možete preuzeti detaljnu mapu Novog groblja, a redovno zimsko radno vreme za posetioce je od 7 do 18 časova.

Program za 11. novembar 2026.

Ako obilazite Beograd na Dan primirja, rutu možete da završite na Trgu Republike. Narodni muzej Srbije od 16 do 17 časova organizuje predavanje o doprinosu srpske vojske pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu. Predavanje dr Slobodana Đukića sa Vojne akademije je besplatno, a prethodna prijava nije potrebna.

Pročitajte i Dan primirja — sve o simbolu i obeležavanju ovog datuma.