Na jugoistoku Srbije, nedaleko od Dimitrovgrada i Pirota, nalazi se Poganovo – selo koje ne pokušava da bude lako dostupno ni potpuno objašnjivo. Put do njega vodi uz reku Jermu, kroz pejzaž koji se postepeno sužava, dok se stene približavaju, a svet spolja ostaje iza vas.
Ovde priroda ne ostavlja mnogo prostora za distrakciju. Klisura Jerme oblikuje ceo kraj, sa stenama koje se uzdižu iznad reke i svetlom koje se menja u zavisnosti od doba dana. U tom prostoru, selo postoji tiho, kao deo pejzaža koji je snažniji od svega što se u njemu dešava.
Poganovo je mesto koje se ne doživljava kroz jedan prizor, već kroz osećaj udaljenosti – ne samo geografske, već i vremenske.
Šta videti i doživeti u Poganovu i okolini
Boravak u Poganovu prirodno vodi ka istraživanju kanjona Jerme, jednog od najlepših i najmanje istraženih prirodnih prostora u Srbiji. Staze koje prate tok reke, prolazi između stena i vidikovci koji se otvaraju iznenada stvaraju utisak prostora koji je ostao van glavnih tokova.
U neposrednoj blizini nalazi se i manastir Poganovo, podignut krajem 14. veka, smešten tik uz reku, u ambijentu koji pojačava njegovu jednostavnost i mir. Nije izdvojen iz prirode, već u njoj postoji – kao produžetak istog ritma koji oblikuje klisuru.
Nedaleko odavde nalazi se i selo Vlasi, još jedno tiho mesto ovog kraja, koje dodatno otkriva karakter ovog dela Srbije – surov, ali istovremeno smiren. Poganovo je dobro polazište za istraživanje šireg područja, uključujući Dimitrovgrad, Pirot, Niš i planinske predele koji ih povezuju.
Legende, ime i slojevi prošlosti
Malo je mesta u Srbiji za koja se vezuje toliko priča kao za Poganovo. Njegovo ime prati legenda iz vremena turske vladavine, o seljanima koji su, iz prkosa ili umora, odbijali da zasade vinovu lozu kako im je naređeno. Priča kaže da su je sadili naopako – sa korenom okrenutim ka nebu – zbog čega su ih Turci nazvali „poganima“, verujući da na tom mestu nikada neće uspeti vinograd. I zaista, vinogradi ovde nikada nisu zaživeli. Ali to je samo jedna od priča.
Najpoznatija među njima vezana je za popa Martina, hajduka koji je, prema predanju, zajedno sa četrdeset monaha iz manastira napadao turske karavane i blago skrivao u pećinama klisure. Legenda o zakopanom zlatu, skrivenom u Smokovoj dupki, i danas živi, podgrevana pričama o neobičnim događajima i pokušajima da se do tog blaga dođe.
Ovakve priče u Poganovu ne deluju kao izdvojeni folklor, već kao prirodan deo ambijenta koji je i sam pomalo misteriozan. Istovremeno, istorija ovog mesta seže mnogo dalje od predanja. Smatra se da je područje bilo naseljeno još u vreme Rimljana, pa čak i ranije, što Poganovo svrstava među prostore sa dugim kontinuitetom života.
Ukusi juga i jednostavnost života
U ovom delu Srbije, hrana je neraskidivo vezana za planinski krajolik i način života koji se nije mnogo promenio. Obroci su jednostavni, ali puni karaktera, zasnovani na onome što se gaji, priprema i čuva u sopstvenim domaćinstvima.
Na trpezi se smenjuju ukusi koji su oblikovani vekovima – od kačamaka i domaćih pita sa sirom ili zeljem, do proje koja prati gotovo svaki obrok. Posebno mesto zauzima belmuž, tradicionalno jelo od sira i kukuruznog brašna, koje nosi duh staroplaninskog kraja i jednostavnosti iz koje nastaje njegov pun ukus.
Ovaj kraj poznat je i po pirotskom kačkavalju, ali i po pirotskoj peglanoj kobasici, specijalitetu snažnog ukusa koji se suši na planinskom vazduhu i čuva tradiciju ovog regiona. Jagnjetina i meso sa Stare planine, pripremani bez komplikacija, dodatno otkrivaju karakter ovog podneblja – snažan, autentičan i duboko vezan za prirodu.
U Poganovu i okolini, hrana nije izdvojeno iskustvo, već deo svakodnevice koja se deli. Ono što se nađe na stolu dolazi iz neposrednog okruženja, a obrok se ne pamti samo po ukusu, već i po prostoru u kojem se jede – između stena, reke i tišine koja prati svaki zalogaj.
Ovaj tekst je deo serijala „Sela Srbije: Povratak korenima“, kroz koji otkrivamo autentična sela širom zemlje – mesta u kojima se i dalje živi sporije, jednostavnije i bliže prirodi. Kroz priče o ljudima, hrani i predelima, cilj nam je da podstaknemo drugačiji način putovanja i da skrenemo pažnju na vrednost očuvanja ruralne Srbije.
