Čarobni sastojak tradicionalne trpeze, verni pratilac svakog slavlja, domaći ajvar svaki obrok za tili čas pretvori u pravu gozbu.

U ranu jesen kad se Srbija zaori vinogradarskom pesmom i kad čitava zemlja zri od jedrog voća i povrća, leskovačkim krajem prostru se jarko crveni tepisi „šilje“, sočne, mirisne paprike. I ne zna se kako, ali je sigurno da Leskovčani najbolje znaju tajnu trenutka u kom treba treba ubrati ovo crveno blago kako bi ajvar za predstojeću zimu bio najuksniji.

Bez imalo preterivanja moglo bi se reći da cela Srbija, gotovo svako domaćinstvo čeka da leskovačka paprika zacrveni pijace jer za svoj ajvar žele samo najkvalitetnije.

No, čitava je procedura dok se na police špajza ne poređaju naranžaste teglice omiljenog namaza. Naime, da bi se dobio taj ukusni mali užitak, potrebno je dosta vremena i vešte ruke domaćica. A sama priprema ajvara stvara posebnu atmosferu jer joj se pristupa nekako svečano.

Sve počinje pečenjem paprika. Briše se prašina sa starih šporeta na drva koji su odmarali od proleća, jer paprika je ipak najlepša kad se se na njima ispeče, pa iz svakog dvorišta, ulice ili obližnje livade počne da se širi miris paprika i drva. A ako je i domaćin prisutan, zna se da će se tu okupiti društvo uz čašiću vina ili ljute prepečenice.

Ali tu se i završava onaj „zabavniji“ deo pripreme ajvara, jer ono što sledi zahteva pravu privrženost. Nakon što je paprika malo odstojala, potrebno ju je oljuštiti, isprati i iscediti a zatim samleti. Tako samlevena masa crvenih paprika kuva se na tihoj vatri uz dodatak ulja i soli. Onda se pristupa punjenju teglica koje se, najzad, malo zapeku u toplim rernama kako bi ajvar mogao dugo da stoji zatvoren na hladnom mestu.

Tako se teglice slasti nižu jedna za drugom, a domaćicama se čini da ih nikad nije dosta, jer pomisao na zimu bez ajvara izaziva zebnju u svakoj. U našem narodu kaže se da “zdravlje na usta ulazi”, a ima li šta lepše i bolje od teglice pune crvenog blaga zemlje?! Ova prava vitaminska bomba čuva naše zdravlje i vitalnost, a tvrdi se za papriku, pogotovo onu ljutu, da je i moćan afrodizijak.

Teško je reći šta je ajvar tačno, kaže se da je vrsta salate, prilog, dodatak jelima, namaz. Za reč ajvar nema prevoda, niti je on potreban jer gosti u Srbiji već unapred znaju šta je dobro i šta valja probati, a na toj listi se svakako nalazi i ovaj autentičan proizvod koji se već vekovima priprema ovde na Balkanu po starom dobrom proverenom receptu.

ajvar
Ljutenica

Osnova pripreme je svuda ista a svako ga sprema po svojoj želji i ukusu, te ajvar može biti malo slađi i blaži, ljući ili baš ljut. Ukoliko je papreno ljut i pravljen čisto od ljutih paprika to je već ljutenica. Uz ajvar i ljutenicu tu je često i pinđur, istovetnog procesa pripreme s tim što se umesto paprike koristi patlidžan, pa mu se doda ljuta paprika, luk i dosta začina.

Ajvar se jede tokom cele godine, ali zimi najviše prija. Slaže se uz sva slana jela, pogotovo one tradicionalne delikatese: pite, gibanice, proje, pršute, pečenja i roštilje, a nema mu bolje pratnje od kriške dobrog sira i uz vino iz nekog od naših bogatih vinogradarskih krajeva.

Stoga, ukoliko se nađete u Srbiji s jeseni, ne propustite da u nekom od restorana etno kuhinje ili kafani probate ovaj, tek pripremljeni, delikates. Ali ako ajvar probate u nekom srpskom domaćinstvu, trebalo bi da Vas upozorimo da obavezno pohvalite domaćicu, jer sve domaćice u Srbiji su iztuzetno ponosne na svoj ajvar i, u poverenju, ubeđene da je upravo njihov ajvar najbolji.

Tags

HranaTradicija

Leave a Reply

Related Articles