Berbe grožđa i pravljenje vina, pečenje paprike i pravljenje ajvara, spremanje turšije i zimnice, skupljanje šljiva i pečenje rakije… kada ih vidite i namirišete, a uz to čujete i muziku sa slavlja i festivala koji ih prate – znate da je u Srbiju stigla jesen.

Kada se dani skrate i večeri obavije izmaglica, a plodovi raznih nijansi ukrase rastinje koje polako već žuti, u Srbiji postoje posebni razlozi za slavlje. Iz svoje tajne riznice, jesen nam tada prospe mirise, ukuse i boje da sva čula jednako uživaju. Plodovima jeseni ovde se već generacijama pristupa na poseban način, naročito kada od njih pravimo hranu i pića koji su tokom vekova postali toliko značajan deo identiteta Srbije.

Od berbe grožđa, pečenja paprike ili pravljenja rakije gotovo da su napravljeni rituali, a oko njih su vremenom nastala takmičenja, slavlja i čitavi festivali sa stotinama hiljada posetilaca.

ajvar2

Te sjajne velike višednevne žurke iznijansirane tradicijom, muzikom i fenomenalnim domaćim jelima i pićem iz tradicionalne kuhinje dopale su se i posetiocima naše zemlje iz čitavog sveta. A kada se na takav užitak doda gotovo urođeno gostoprimstvo stanovnika Srbije, kreira se najlepša uspomena koja se može poneti iz naše zemlje.

Gotovo ceo septembar, bilo u selu ili u gradu, miris pečenih paprika pomešan sa nekim dalekim mirisom paljevine, opija ulice i sokake.

U dvorištima kuća na starim šporetima, dimi se paprika, a domaćice prave najrazličitije đakonije od tog nama tako važnog povrća: pinđur, barenu, mariniranu i cepkanu papriku, ljutenicu, vence od paprika. Ti venci su posebno zanimljivi, jer dugo nakon postavljanja ukrašavaju zidove kuća i suše se, a kada dođe vreme za to, domaćini od njih prave ljuti začin.

Ono što posebno inspiriše srpske domaćice na nadmetanje u najbolje napravljenom, je njegovo veličanstvo – ajvar. Ljut ili blag, ovaj namaz od pečenih a zatim kuvanih paprika jedno je od najomiljenijih jela u Srbiji.

Tradicionalno najbolji ajvar je iz Leskovca. Kažu da Leskovčanin tačno zna kog će dana ubrati papriku i da je baš u tome tajna najukusnijeg ajvara u zemlji. Zbog toga ljudi u ovom kraju kada stigne jesen priređuju “Dane paprike” na kojima se takmiče u spremanju specijaliteta od ovog povrća.

“Rame uz rame” sa ajvarom stoji pekmez od šljiva. Kada jesen povije grane pod modrim teretom omiljenog srpskog voća, domaćini peku rakiju, nadaleko poznatu šljivovicu, a njihove supruge kuvaju gusti pekmez, slatko i kompot.

I dok se miris kuvanog voća meša sa mirisom ranih jesenjih predvečerja, još jedan plod, kojim obiluju gotovo svi krajevi Srbije, čeka da bude obran. Kapljice iz ljubičastih i zlatnih zrna grožđa pretaču se u najbolja vina. Tu tajnu znaju samo vinari, ali na berbu su pozvani svi.

grozdje
Grožđebal u Vršcu

Ova narodna svetkovina berbi neguje se sa takvom pažnjom da je očarala i mnoge pesnike. “…Ao berbo, tebe žalim kletu, ta šta lepše od tebe na svetu…?” pitao se slavni karlovački pesnik Branko Radičević, misleći na berbu u svom kraju, na obroncima Fruške Gore.

Karlovačka, Smederevska, Vršačka, Palićka, Oplenačka, Župska samo su neke od najposećenijih berbi grožđa u Srbiji. Druga polovina septembra je njihovo vreme.

Tada ljudi iz svih delova zemlje odlaze u krajeve umiljatih vinograda, ispraćaju leto i dočekuju jesen uz muziku sa čašom domaćeg vina koje se u Župi toči čak i iz gradske fontane.

Radosti srpskog gurmanstva, tradicije i običaja ne završavaju se čak ni sa miholjskim letom koje najčešće bude u oktobru, jer posle njega sledi period u kome se u kućnim sušarama suši meso i pravi najbolja pršuta.

Buradi sa vinom, kofe sa turšijom i raznobojne tegle u ostavi sa zimnicom spokojno će čekati zimu, a mi ćemo nestrpljivo čekati praznike i slave kada ćemo se sladiti plodovima svog jesenjeg rada i u njihovu čast ponovo nazdraviti i podići čaše.

Foto 2: www.gastrotube.net

Leave a Reply