Stara planina, venac koji se proteže u dve države, karakteristična je po svojim nepreglednim prostranstvima, čistom vazduhu i toplim mineralnim izvorima.
Stara planina – masiv po kojem je Balkansko poluostrvo dobilo ime. Sa svojih 550 kilometara dužine spaja dve države – Srbiju i Bugarsku gde je stanovnici zovi Balkan planina. Nalazi se u centralnom delu Balkanskog poluostrva, a prostire u duž granice Srbije i Bugarske od Zaječara do Crnog mora.
U vreme Rimljana, masiv se zvao Haemus. Istoričari kažu da taj naziv potiče od tračke reči “saimon” što znači “planinski lanac”. Posle toga, Sloveni su je nazivali Matorni gori, a Turci Kodžabalkan i Balkan. Naziv “Balkan” je persijskog porekla i znači “brdoviti kraj”.
Beskonačni krajolici netaknute prirode, prostrani planinski pašnjaci i guste šume bogate plodovima i lekovitim biljem, slikovita sela i zanimljiv folklor – to je slika Stare planine, jednog od najlepših i najautentičnijih prirodnih rezervata Srbije, u kojem se nalazi i najviši planinski vrh ove zemlje, Midžor na 2.169 metara nadmorske visine.
Planina je skoro pet meseci godišnje je pod snegom na visini između 1.100 i 1.900 metara. Vrh “Babin zub” sa 1.758 metara visine je jedan od najlepših predela Stare planine i predstavlja zaštićeni prirodni rezervat. Tu se nalazi ski centar koji ima četvorosednu žičaru “Konjarnik” sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša, a poseduje i sistem za veštačko osnežavanje.
Babin Zub je specifičan morfološki oblik gde je zapadna strana karakteristična po vertikalnim odsecima stena, gde se jedan odstenjak izdvaja oblikom koji podseća na stari zub, po čemu je vrh i dobio naziv. Visina ovog “zuba” iznosi oko 200 metara i pristupačna je samo alpinistima.
Bajkovita planinska lepota, udaljena 330 kilometara od Beograda, čini Staru planinu najlepšim krajolikom istočne Srbije. Ona je uvršćena u prirodno bogatstvo izvanrednog značaja. Poznata je po blagoj klimi, čistom planinskom vazduhu, toplim mineralnim izvorima, a park prirode “Stara planina” zauzima 142.000 hektara.
Stara planina će vas iznenaditi i tokom toplijeg perioda godine. Zaljubljenicima u prirodu i rekreativcima, ova planina nudi neke od najlepših krajolika i nepregledna zelena prostranstva.
Zahvaljujući izrazitim prirodnim bogatstvima, Stara planina je proglašena parkom prirode 1997. godine. Ukoliko se nađete u blizini, ne propustite priliku da odete na planinarenje, izlet ili šetnju njenim planinskim stazama.
Ispod Stare planine nalazi se i jedan od najlepših planinskih bisera – Zavojsko jezero. Ovo je jedno od najlepših i najčistijih jezera u Srbiji. Bogato je ribom i ukoliko odlučite da posetite obalu jezera videćete pasionirane ribolovce koji će vam rado ispričati ribolovačke dogodovštine, a saznaćete i da najbolje “grizu” štuka, som i šaran.
Biljni i životinjiski svet na Staroj planini je karakterističan, pa se u podnožju Babinog zuba nalazi stanište subalpske bukve, a u potocima i rekama ima potočne pastrmke. Stara planina obiluje lekovitim biljem i pečurkama, a stanište je i mnogim vrstama retkih biljaka.
Po obroncima planine rasuta su brojna planinska sela koja neguju zanimljiv folklor i običaje.
Ljubazni domaćini će vas rado dočekati s bogatom trpezom prirodnih specijaliteta i po kojom čašicom “domaće” (rakije). Moraćete da probate nadaleko čuveno “staroplaninsko jagnje” uz jedinstveni sir sa Stare planine.
Kako doći do planine po kojoj je Balkan dobio ime?
Stara planina je od Beograda udaljena 330 km, od Novog Sada 410 km, a od Niša 70 km. Najbolje je ako na planinu dolazite spopstvenim prevozom, ali ako odlučite da dođete autobusom, moraćete do Knjaževca, pa odatle lokalnim prevozom do odredišta.
Kada ste ovde, ne propustite…
Odlično jagnjeće pečenje po kojem je ovaj kraj poznat. Bilo da je spremano u furuni, na ražnju ili kamenoj ploči, nemoguće mu je odoleti.
Uz pečenje obavezno probajte senokoški kačkavalj, specijalitet ovog kraja i srpske tradicionalne kuhinje koji je za vreme Jugoslavije bio na meniju čak i u Beloj kući.
Predahnite pored brzih planinskih reka: Visočice, Rsomačke i Senokoške reke i Temštice koje su samo neke od brojnih koje svojim bistrim vodama “šaraju” ovu planinu.
Ako se ovde nađete u avgustu, ne propustite lokalne tradicionalne manifestacije: sabor narodne izvorne muzike “Panadžur” kao ni Međunarodno takmičenje u ribolovu na Zavojskom jezeru.
