Na putu koji spaja Evropu i Aziju, u kotlini okruženoj obroncima najlepših srpskih planina, nalazi se grad dugačke i burne istorije. Grad u kome možete probati najukusniji domaći kačkavalj i peglanu kobasicu, upoznati žene koje na autentičan način tkaju čuvene pirotske ćilime i osetiti južnjački duh naroda koji živi na mestu nekadašnjeg antičkog naselja, a danas grada bogate kulturne tradicije – Pirota.
Od IV veka kada se Pirot prvi put pominje kao antičko naselje Tures, kroz ovaj mali grad su protutnjale mnoge vojske, smenjivala su se različita uređenja i kulture, mešali su se stilovi i umetnički pravci. Svi oni su za sobom ostavljali neizbrisive istorijske tragove koji danas u spoju sa modernim dobom, čine Pirot jedinstvenim mestom gde se prožimaju staro i novo, tradicija i modernizam, istočnjačko i zapadno.
Neobične mešavine nastale vekovima dugim preplitanjem kulture i običaja mogu se prepoznati gotovo na svakom ćošku, kaldrmisanoj ulici ili fasadi zgrada. Grad koji je više od 400 godina bio pod turskim ropstvom, koji je preživeo više teških elementarnih nepogoda i ratova, hrabro se izvukao iz nedaća i danas ponosno nosi ožiljke istorije koji čine još jedan važan segment bogate prošlosti Pirota.
Zahvaljujući veseloj južnjačkoj naravi, Pirot je uprokos svemu očuvao optimistički duh i šarm. Tu će vas sa osmehom na licu dočekati ljubazni i raspoloženi ljudi, spremni da vas upoznaju sa pirotskim običajima, hranom i kulturnim i prirodnim bogatstvima.
Šetnja zelenim kejom uz Nišavu
Pazar i Tijabara su dva dela Pirota koje Nišava deli, a spajaju tri mosta: Gazela, Golemi i Ljubavni most. Šetnjom pored reke imaćete priliku da upoznate grad na jedinstven način i iz drugačijeg ugla. Pogled na građevine raznolikih stilova, okolnu prirodu i Nišavu koja je svojim tokom nehotice razdvojila stari i novi deo grada, približiće vam atmosferu i duh ovog mesta.
Trg Slobode koji predstavlja centar Pazara ili novog dela grada, okružen je modernim, lepo uređenim zgradama, kafićima, prodavnicama i restoranima. A sa druge strane reke u starom delu grada Tijabari, naićićete na male zanatske radnje, kafane i fasade vremešnih građevina. Tek kada prošetate ovim različitim delovima grada, utisak o kompatibilnim suprotnostima Pirota biće potpun.
Kuća „Malog Riste“ ili Muzej Ponišavlja
Kada ste već u starom delu grada, ne propustite da posetite čuvenu kuću Hriste Jovanovića, koja je danas zapravo Muzej Ponišavlja.
U kući koja je i spolja i iznutra u potpunosti zadržala izgled i duh XIX veka kada je i nastala, nalaze se vredni i značajni primerci pirotskih ćilima, predmeti i stvari koje je Hrista Jovanović ostavio Muzeju i mnoštvo drugih vrednih antikviteta koji svedoče o prošlosti pirotskog kraja.
Interesantan podatak je da su se u Muzeju Ponišavlja snimala čak dva kultna filma režisera Zdravka Šotre. „Zona Zamfirova“ i „Ivkova slava“ su zbog autentičnosti i lepote kuće i dvorišta, snimamane upravo na ovom mestu.
Grad okružen prirodnim bogatstvima
Na severu i severoistoku od Pirota pružaju se obronci Stare planine sa vrhom Midžorom koji je ujedno i državna granica Srbije i Bugarske. Južni obod pirotske kotline čine ogranci Vlaške planine u čijem južnom delu je reka Jerma usekla veoma živopisnu kompozitnu dolinu, a zapadni deo oivčen je Suvom planinom koja počinje kod Pirota rekom Belavom. Na samo par kilometara od Pirota nalazi se i Zavojsko jezero, koje se odlikuje velikom čistoćom i prozirnošću vode, pa posetiocima omogućava izletničke i ribolovačke čari.
Najposećenije i najatraktivnije prirodno bogatstvo je svakako Stara planina, koju karakterišu veliki broj biljnih i životinjskih vrsta,prelepi kanjoni i odlični uslovi za skijanje i planinarenje. Od vune ovaca sa ove planine prave se čuveni pirotski ćilimi, a od njihovog mleka pirotski kačkavalj, pa meštani često u šali umeju da kažu kako je Stara planina odgovorna za nastanak dva poznata srpska brenda.
Pirotski kačkavalj, autentični srpski specijalitet
Ovčiji, kravlji ili mešanac nije važno! Ono što je važno jeste da se i danas kačkavalj u Pirotu proizvodi ručno, po tradicionalnom receptu i na autentičan način.
U Mlekarskoj školi u Pirotu svakodnevno na izradi ovog specijaliteta rade ljudi sa iskustvom, ali i đaci ove škole koji vrednim radom usavršavaju znanje koje je potrebno za pravljeje sira po kome je Pirot postao svetski poznat.
Specifičan ukus, kvalitet i način izrade, odlike su specijaliteta koji se našao i na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije i tako postao srpski proizvod sa zaštićenim poreklom.
Ukoliko niste imali priliku da probate ručno pravljeni kačkvalj koji je mnogima prva asocijacija na Pirot, obavezno to učinite i uživajte u autentičnom srpskom specijalitetu jedinstvenog ukusa koji ćete dugo pamtiti.
Pirotski ćilimi, naše a svetsko!
Bogatstvo šara i ornamenata, činjenica da nema naličje već dva identična lica, mnogobrojna simbolika koju nosi i namene za koje se koristi, ali i dugotrajan i naporan proces izrade, osobine su pirotskog ćilima koje su ga proslavile, i učinile da se ovaj proizvod traži i kupuje iz svih delova sveta.Izrađuju se ćilimi za zdravlje, blagostanje, sreću u ljubavi, uspeh na poslu, protiv uroka i otklanjanja loše energije i magije, a na vama je da proverite moć i dejstvo čuvenog pirotskog proizvoda.
Žene u Pirotu su se odavnina bavile ćilimarstvom, a umeće tkanja su prenosile „sa kolena na koleno“ generacijama unazad.
Ćilimi se ovde isključivo izrađuju na tradicionalan način, i samo takvi ćilimi se smatraju autentičnim proizvodom koji se kao i pirotski kačkavalj našao na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Ulaskom na listu pirotski ćilim je postao deo nematerijalne kulturne baštine Srbije sa zaštićenim geografskim poreklom i autentičnošću.
Ako se odlučite da posetite ovaj mali grad sa puno potencijala, pored istorijskih i kulturnih znamenitosti i prirodnih bogatstava , obavezno posetite i neku od starih pirotskih kafana. Tu ćete imati priliku da uživate u po mnogima najboljem roštilju u Srbiji, tradicionalnom jelu i piću, i upoznate i osetite pravi južnjački duh koji nikada ne miruje.
Pirotsko kale ili Momčilov grad je tvrđava iz XIV veka, za koju se smatra da je podignuta u vreme kneza Lazara. Tvrđava je od srednjeg veka pa sve do prve polovine 20. veka korišćena u vojne svrhe. Ovaj mali utvrđeni grad je relativno dobro očuvan, a u njemu su snimani i kadrovi filma „Boj na Kosovu“.
