U srcu leskovačke kotline, na maloj reci Veternici, blizu njenog uvira u Južnu Moravu, leži grad Leskovac. Njegovo petorečje (sliv pet reka) je u svetu veoma retka geografska pojava. Poput tih reka, u ovaj grad su se istorijski slivali mnogi narodi i običaji. Ali, on je sačuvao prepoznatljiv duh, vrcav, brz, ubojit kad treba, žitelje pune života koji o sebi pričaju na hiljade viceva.
Leskovac se prvi put spominje kao naselje u oblasti Glbočica, koju je grčki car Manojlo poklonio Stefanu Nemanji u XII veku. Živeli su ovde, ratovali i ostavljali tragove Dardanci, Avari, Kelti, Rimljani i Vizantinci. Iz tih vremena pronađeni su arheološki ostaci na brdu Hisaru i drugim lokalitetima, uz jedinstvene zbirke u Narodnom muzeju.
Jedan od najpoznatijih lokaliteta je Caričin Grad (Justiniana Prima) koji je podigao vizantijski car Justinijan u znak zahvalnosti kraju u kome se rodio.
Ipak, Leskovac je najčuveniji po leskovačkom roštilju koji se pravi od posebnog roštilj mesa, čiji originalni recept do današnjeg dana nije izašao iz grada. Ovom fenomenu posvećena je Leskovačka Roštiljijada, sedmodnevni festival roštilja i gurmanluka, koji privlači veliki broj posetilaca.
Tada se iz glavne ulice širi oblak dima i specifičnog mirisa ćevapa, pljeskavica, uštipaka, kobasica, mućkalice i svih mogućih delikatesa sa roštilja. Prava je atrakcija pravljenje pljeskavice za Ginisa, najveće na svetu, koju majstori svake godine pripremaju upravo na Roštiljijadi.
Doći u Leskovac, a ne uživati u dobrom ručku sa roštilja, gubitak je za sve gurmane. Nakon obilnog obroka, prijaće vam šetnja kroz uvek prometnu glavnu ulicu koja vodi do gradskog parka i spomenika Tomi Zdravkoviću, poznatom srpskom pevaču i boemu iz ovog kraja.
Zanimljivosti o Leskovcu
• Smatra se da je Leskovac pre više od 600 godina ime dobio po drvetu leske (lešnika), u srednjem veku nazivan je Dubočica (Glbočica, Glb – močvara), a u vreme turske vladavine nazivan je Hisar (tvrđava).
• Neposredno pred svaku leskovačku svadbu, ženske zvanice odlaze na „češljanje“, svojevrsno emotivno devojačko veče karakteristično isključivo za ove prostore, a koje datira od davnina. Ovo je samo jedan od mnogih običaja koji se ne mogu naći u drugim krajevima zemlje.
• Uz svako lično ime u ovom kraju ide i nadimak. Poznato je da ako ne znaš čoveku nadimak, po imenu ga u ovom gradu ne možeš ni naći. Uz to, smatra se da nisi Leskovčanin ako nemaš nadimak. A nadimci su originalni, kao što je specifičan i leskovački dijalekat. Moguće je da deo onoga što čujete nećete ni razumeti, pa vam možda bude potreban i „prevodilac“.
• Standardizovane veličine leskovačke pljeskavice su „od 5 ćevapa“ (manja) i „od 10 ćevapa“ (veća). Tako Leskovčani, u svom duhu, kažu „Pet ćevapa je uvek pet ćevapa, a pljeskavica od pet ćevapa nikad nije pet ćevapa“.
U neposrednoj blizini, među modernim zgradama ističe se Šop-Đokićeva kuća, stara građevina iz turskog perioda, u kojoj su sačuvani autentičan izgled, nameštaj i predmeti iz tog vremena. Jedna od najlepših građevina u gradu je i Gradska kuća koja je sada muzej, stara preko 150 godina, takođe sa očuvanim originalnim izgledom.
U centru grada se nalazi i stara crkva “Odžaklija”. Turci su u vreme svoje vladavine zabranili gradnju crkava, pa je ova, kako ne bi bila srušena, građena sa odžakom, kao i svaka druga kuća, pa odatle potiče i njeno ime. Odmah do nje nalazi se nova monumentalna Saborna crkva Svete Trojice, inače slave grada Leskovca, zidana po ugledu na manastir Gračanicu.
Septembar je vreme pripremanja zimnice, a centralnu, skoro ritualnu ulogu ima pravljenje ajvara. Leskovački kraj je veliki proizvođač kvalitetne paprike, pa se u skoro svakoj kući pravi ajvar. Tog dana se u dvorištu skupljaju prijatelji, uz razgovor, čašicu domaće rakije i miris paprike sprema se ovaj jedinstveni specijalitet. Pošto je svaka domaćica ponosna na svoj ajvar, častiće vas bar jednom teglom.
Leskovac je okružen brojnim prirodnim lepotama, od kojih su mnoge pravi mamac za turiste. Vlasinsko jezero sa svojim plutajućim ostrvima je raj za oči, opuštajuća sredina koja je mnogim pesnicima i slikarima služila kao inspiracija.
Netaknuta priroda planine Kukavice, sa bujnim šumama, potocima, izvorima i bogatim biljnim i životinjskim svetom je idealno mesto za potpuni odmor, dok će vas Sijarinska Banja i njeni vreli gejziri i spa centri opustiti i poboljšati vaše zdravlje.
Leskovac je danas grad zelene energije. Svojevrsni vodosistemi, postrojenja za solarnu energiju kao i aktivna reciklaža omogućavaju sve zdraviji i bezbedniji život u ovom gradu. U Leskovcu se nalazi i klinika Dr. Miodraga Stojkovića, svetski poznatog naučnika, koja se bavi veštačkom oplodnjom i lečenjem steriliteta, i u koju dolaze ljudi iz cele Evrope.
Gostoljubivost i otvorenost Leskovčana će vas sigurno dirnuti i želećete da ostanete još koji dan kako biste čuli još jednu priču iz starog Leskovca, naučili neku novu reč ili pojeli bar još pet ćevapa.
Kako doći u Leskovac?
Leskovac se nalazi 275 km od Beograda. Do njega se dolazi auto-putem E75. Isključenje sa ovog puta je na 37. kilometru posle Niša. Iz svih većih gradova u Srbiji postoje redovne autobuske linije do Leskovca.
Kada ste već ovde, ne propustite…
– internacionalni festival filmske režije LIFFE (svakog septembra).
–„Leskovačko leto“ i „Leskovački karneval“, manifestacije koje se održavaju tokom leta i koje privlače veliki broj mladih ljudi i nude širok izbor kulturnih, zabavnih i sportskih aktivnosti.
– I ne zaboravite „Leskovačku roštiljijadu“ krajem avgusta!
Autor teksta: Zlatko Todorović
