Čačak se nalazi u neposrednoj blizini nekoliko planina i Ovčarsko-Kablarske klisure sa jedanaest manastira iz raznih epoha, a na manje od 20 kilometara od centra ovog grada postoje i tri banje.
Možda su reči popularne pesme koje su Čačak nazvale “šumadijskim rokenrolom” najbolje opisale ovaj grad u samom srcu Srbije. Verovatno da ne postoji mesto u ovoj zemlji koje ima toliko gurmanskih “–jada” ni toliko prilika da se poseti – “Pitijadu”, ”Kupusijadu”, ”Zlatni kotlić”, ”Disovo proleće”, ”Ovčarsko-Kablarska regatu”…
I kao i pravi, dobri rokenrol, i Čačak stalno vri, uvek živ i uvek u pokretu, sa ritmom koji brzo zarazi sve koji u njega dođu.
Čačani su izgleda oduvek bili temperamentni ljudi koji slobodu i svoj mir cene više od svega. Zbog toga, kroz svoju burnu istoriju, Čačak nikada nije trpeo osvajače, a i oni koji bi ga nekako zauzimali, u njemu nisu dugo opstajali.
Ovde su izbijale bune i vodile se duge bitke, a grad je uvek ostajao onima kojima po pravu i pripada – njegovim žiteljima. Neki od njih kasnije su postali čuvene vojskovođe: Jovan Kursula, Tanasko Rajić, Vojvoda Stepa Stepanović…
Od spomenika ovog poslednjeg u centru Čačka, pa do kuće u kojoj je živeo, danas vodi put sa postavljenim pločama sa godinama bitaka u kojima je učestvovao.
Temperamentni kakvi jesu, Čačani su i veliki gurmani i odlični domaćini. Diče se lepotom svog kraja, mirom Zapadne Morave koja kroz njega protiče, planinama koje se sa oboda blago spuštaju prema gradu…
Na obližnjim planinama – Ovčaru i Kablaru, ni u najtoplije dane leta nije vruće, tamošnja priroda je predivna, a odande se na istoimenu kotlinu pruža zapanjujući pogled. Retko je gde na tako ograničenom prostoru kao što je Ovčarsko-Kablarska klisura izgrađeno toliko manastira. Sada ih ima jedanaest, iako je u prošlosti njihov broj verovatno bio i veći.
Iako je ovaj prostor bio naseljen još od davnina, o čemu govore i ostaci nepoznatog tribalskog kneza i kneginje pronađeni u naselju Atenica kod Čačka, prvo pominjanje grada pod ovim imenom u istoriji je bilo 1408. godine u spisu iz dubrovačkog arhiva.
Ovaj datum nalazi se i na grbu današnjeg Čačka koji je u međuvremenu postao moderni, gusto naseljeni grad koji svima koji ga posete ima mnogo toga da ponudi.
Osim divne prirode, Čačak je i grad bogate kulturne zaostavštine. Malo je koji grad u Srbiji uspeo da očuva originalnu arhitekturu u starom delu grada. Čačanima je to pošlo za rukom – ovde još uvek ima zgrada i kuća koje slave barok, klasicizam, neorenesansu…
Između njih, na ulicama grada, mnogobrojni spomenici podsećaju na slavne Čačane iz raznih epoha, a u samom centru grada istražene su i terme – ostatak rimskog carstva na ovim prostorima za koje se pretpostavlja da potiču iz IV veka.
Za sve koji se umore od obilaska ili samo žele da se odmore od svakodnevnih briga i života u gradu, na manje od 20 kilometara od centra Čačka, nalaze se čak tri banje – Gornja Trepča, Ovčar banja i Slatinska banja. Lekovitost njihovih voda, blagorodnost tamošnje prirode i gostoprimstvo lokalnog stanovništva, već je postala legendarna.
Gde se nalazi Čačak i kako do njega doći?
Kroz Čačak prolazi magistralni put Beograd-Čačak-Užice–Zlatibor-Crna Gora.
U Čačak možete stići i vozom iz pravca Kraljeva, jer kroz njega prolazi železnička pruga Požega-Stalać.
Sa autobuske stanice u Beogradu, ali i iz drugih većih gradova Srbije, vrlo često kreću autobusi ka Čačku.
Kada ste već ovde, ne propustite…
Hram vaznesenja Hristovog (Bogorodica Gradačka), koji se nalazi u samom centru Čačka, a potiče iz 12. veka.
Najstariji objekat u Čačku, konak gospodar Jovana Obrenovića.
U prvoj polovini avgusta, posetite Sabor trubača u Guči koja se nalazi na kružnom putu oko Čačka gde ćete videti skretanje za Guču, a potrebno je da pređete 20 km.
Na 55 km udaljenosti od Čačka, nalazi se Zlatibor, jedna od najlepših planina Srbije sa mnogobrojnim turističkim atrakcijama. Ako se zaputite tamo, putem koji prolazi kroz divne predele, obavezno posetite Drvengrad, etno selo koje je osmislio poznati filmski reditelj Emir Kusturica.
Na putu od Čačka do Užica svratite u specifično etno selo nazvano Terzića avlija.
Foto: MOMAR032/Wikimedia commons