Kada se prisećamo bajki, basni i narodnih pripovetki, ono na šta neizbežno pomislimo jesu zmajevi. Neustrašivi, a zastrašujući bljuvači vatre. I taj opis bi obično bio sasvim odgovarajući. Svuda, sem u Srbiji.

Srpski, da se tako izrazimo, zmajevi nisu ni nalik zlosutnim zmajevima iz zapadnjačkih zemalja. U srpskim narodnim pripovetkama, zmajevi su dobra bića koja pomažu ljudima u nevolji. Zmajevi u srpskim mitovima, legendama i pesmama su zapravo hrabri branioci srpskog naroda, srpske zemlje i neba.

I što je još zanimljivije, srpski zmajevi su ponekad ljudi!

Azdaja i Carev sinDa, dobro ste pročitali – ljudi. I sad se sigurno pitate ko su ti zmajevi … tj. ljudi? I kako su uopšte postali zmajevi? Kako bismo mogli da odgovorimo na prvo pitanje, pre svega moramo dati odgovor na drugo.

Pa hajde onda da popričamo o poreklu zmajeva u srpskim narodnim pričama. Postoje tri osnovne teorije.

Prva teorija nam govori da su zmajevi životinje, tačnije ribe, ptice ili zmije. Ove životinje su postale zmajevi jer su živele jako dugo, obično više od 100 godina.

Prema drugoj teoriji, zmajevi su pali sa neba na tlo širom Balkana, pre mnogo vekova, u obliku nečega što nalikuje na meteorsku kišu. Neki od njih su pali u reke Dunav, Timok i Pek, dok su ostali pali u šume i na planine. Smatra se da su oni koji su pali u reke uzeli obličje muških sirena velikih okruglih očiju, širokih noseva i dugih psećih zuba. Oni zmajevi koji su pali u šume, nastanili su veliko staro drveće i za njih se kaže da izgledaju kao zmije sa krilima koje se pretvaraju u svetlost kada lete. Što se tiče onih koji su završili na planinama, oni su svoje utočište našli u pećinama, a izgled im je sličan prethodnoj grupi zmajeva.

Treća, i najzanimljivija, teorija iz srpskih narodnih verovanja, govori nam o mitskim precima u obliku misterioznih zmajeva koji spavaju sa ženama, koje posle rođaju zmajevitu decu. Ova poluzmajska deca su često imala nadljudske moći koje su nasledile od svojih očeva. Ove neverovatne sposobnosti su se razlikovale kod pojedinaca, ali su svi oni imali jednu zajedničku moć – da napuste svoje telo kad god požele i ova sposobnost je nazivana moć “različitih duša”.

george

Međutim, zmajevi iz srpskih predanja nisu samo pohotna bića koja po potrebi menjaju oblik, već, kao što smo pomenuli, branioci svega onoga što je srpskom narodu bilo drago. Ovi, dobri, zmajevi su imali raznolike neprijatelje, sve od zlih zmajeva do zlih osvajača.

Najljući neprijatelj zmaja je Ala, Aždaja ili Lamija. Ova bića zapravo odgovaraju tradicionalnoj slici zmaja. U srpskom folkloru, ove nemani su obično prikazana kao (najčešće) troglava stvorenja koja proždiru ljude, otimaju devojke, čuvaju jezera i donose sa sobom oluje koje uništavaju useve. Često su uzimale obličje mladih devojaka kako bi zavele heroja tj. zmaja.

Kad nisu bile u pitanju ljute ale i prevrtljive aždaje, neprijatelji sprskih zmajeva bili bi drugi ljudi, u većini slučajeva istorijske ličnosti. I sada dolazimo do odgovora na pitanje ko su bili zmajevi iz srpskih predanja. U neke od najuticajnijih ličnosti za koje se govorilo da su zmajevi spadaju despot Stefan Lazarević, despot Vuk Branković zvan i Zmaj Ognjeni Vuk, Stojan Ćupić zvan Zmaj od Noćaja i Vasa Čarapić zvan Zmaj od Avale. Ostali heroji zmajskih sposobnosti bili su Miloš Obilić, Banović Strahinja, kralj Marko i Ljutica Bogdan.

Despot Stefan Lazarevic

Despot Stefan Lazarević (1377-1427) bio je sin čuvenog kneza Lazara, čoveka koji je predvodio Srbe u sudbonosnoj bici na Kosovu protiv Osmanskog carstva 1389. Međutim, veruje se da je despot Stefan Lazarević zapravo sin zmaja od Jastrepca, koji je zaveo kneginju Milicu, ženu kneza Lazara. I iako je Stefan doživeo poraz u svojoj poslednjoj bici u kojoj je trebalo da protera Turke, za njegove ostale bitke se priča da su bile neustrašive pobede kakve je mogao da donese samo – pogodili ste – zmaj.

Još jedna interesanta činjenica je da je ova legenda izrodila jednu epsku pesmu, u kojoj je Zmaj Ognjeni Vuk, inače istorijska ličnost po imenu despot Vuk Branković (1471-1485), ubio zmaja od Jastrepca zbog njegove afere sa Milicom.

Tako da, na kraju, dolazimo do zaključka da, verovali vi u zmajeve ili ne, činjenica je da su neki zmajevi zapravo postojali. Barem u Srbiji.

 

Autor: Maša Maksimović

Comments are closed.