Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić počeo je trodnevni boravak u Davosu gde se održava Svetski ekonomski forum učešćem na Otvorenom forumu “Od migracija do integracija”.
Obraćajući se prisutnima Vučić je ocenio da evropska migratorna politika zahteva promene i da se još ne vidi jasno rešenje, napominjući da je Srbija samo zemlja na migrantskoj ruti ka Evropi, a da su njihove konačne destinacije Nemačka, Austrija, skandinavske zemlje…
“Narod u Srbiji pokazao je veliku solidarnost, kod nas nije bilo problema, suzavca… Srbija je navikla na izbegličke kolone, poslednjih 100 godina prolaze ili dolaze u Srbiju. Ja sam dete izbeglice iz Bosne, danas sam premijer”, istakao je Vučić i naglasio da se danas u Evropi donose nove odluke, da Austrija, Nemačka, Makedonija polako zatvaraju granice.
On je dodao da su se neke zemlje članice EU ponašale kao članice samo dok je trebalo da dobiju novac iz evropskih fondova, a kada je došao trenutak da svi zajedno nađu evropsko rešenje, nisu se baš pokazali.
“Videćemo šta će se sutra dešavati na granici Makedonije i Grčke. Već smo poslali naše policajce da im pomognemo, tamo ima i slovenačkih, austrijskih i mađarskih policajca, ali nisam siguran da je to najbolje moguće rešenje”, rekao je Vučić koji je ukazao da je potrebno obuhvatno i odlučno rešenje EU što je pre moguće, ili će doći do velikih teškoća.
Komentarišući činjenicu da se izbeglice uglavnom ne zadržavaju u Srbji već žele da idu dalje, Vučić je rekao da Srbija još dugo ne može da dostigne nivo razvoja i socijalne pomoći Nemačke i Švedske, ali da je bila spremna da preuzme svoj deo tereta.
“Mi smo podržavali sistem kvota. Čak iako nismo članica EU bili smo spremni da prihvatimo našu kvotu. I bili smo spremniji da to uradimo nego Slovenija i Hrvatska zajedno, što sam i rekao Angeli Merkel u Briselu,” rekao je on.
Problem, međutim, nije bio u Srbji nego u EU, ocenio je Vučić podsećajući da nije tajna da članice Višegradske grupe i neke druge zemlje nisu uopšte htele da primaju te ljude.
On je upozorio da u Srbiju proteklog meseca dolazilo nešto više od 1.800 ljudi, ali da će se od 15. marta suočiti sa dolaskom 5.000 dnevno što će biti problem.
Vučić je istakao i da Srbija dosada nije imala problema sa izbeglicama.
“Više od 750.000 izbeglica prošlo je kroz Srbiju, a imali smo samo devet krivičnih dela koje su oni počinili, i to blažih prekršaja. Mi nemamo problema sa njima,” rekao je on.
Vučić smatra i da zaštita granica EU neće funkcionisati.
“Ne možete zaštititi grčku granicu, ništa se ne može uraditi u Grčkoj i to svi znamo i svi znamo da niko ne zna šta da radimo povodom toga”, upozorio je srpski premijer.
On je rekao da će Srbija podrzati nove inicijative i ideje koje su poslednjih dana izneli slovenački premijer Miro Cerar i nemačka kancelarka Angela Merkel ali je ocenio da to “neće funkcionisati”.
Oni, kako je naveo, moraju da izdejstvuju veći pritisak u EU. “Potreban je veći pritisak na partnere EU, jer ne možemo da zaustavimo te ljude”.
Na forumu pored srpskog premijera ucestvuju i švedski premijer Stefan Loven, potpredsednik nemačke vlade Zigmar Gabrijel…
Švedski premijer Loven istakao je da se Evropa nalazi u veoma ozbiljnoj situaciji i da nije bila u stanju da nađe rešenje za migrantsku krizu.
“Mi pre svega moramo da se pobrinemo da oni vise ne beže iz svojih zemalja, a ako već dođu do Evrope, onda svih 28 zemalja mora zajedno da radi kako bi im pomogli. To se na žalost nije desilo i to je opasno. Treba nam novi sistem”, zaključio je Loven.
Potpredsednik nemačke vlade Gabrijel istakao je da Evropa neće doći do rešenja u kome će moći ravnomerno da rasporedi migrante zato što zemlje članice nisu spremne.
“Moramo investirati u zemlje oko Sirije, u izbegličke kampove u tim zemljama, jer nije bilo velike želje prošle godine da krenu ka Evropi, sve dok međunarodne organizacije nisu smanjile dotok novca. Zato moramo više investirati u poboljšanje uslova života u izbegličkim kampovima oko Sirije”, zaključio je Gabrijel.
U autorskom tekstu objavljenom na zvaničnom portalu foruma u Davosu, Vučić je rekao da će Srbija, ukoliko sprovede ekonomske reforme, a prvi rezultati pokazuju da hoće, može postati ekonomski tigar jugoistočne Evrope.
Izvor: Tanjug
Related Articles
