Tamo gde se dodiruju Vršačke planine i blaga banatska ravnica, nalaze se vinogradi čije su mirisne plodove i prefinjene ukuse prepoznali još stari Rimljani. Od tada pa sve do današnjih dana, majstori iz ovih krajeva radili su na unapređenju vinogradarstva. Pitate se šta je rezultat? Pa, najkvalitetnija, najukusnija i najprefinjenija vršačka vina koja jednostavno morate probati!

“U vinu je istina…”. Ne znamo da li je stara latinska poslovica tačna, ali ono što sigurno znamo jeste da su vina iz okoline Vršca nešto zaista posebno. Pored toga što istorija njihove proizvodnje seže u daleku prošlost, grožđe od kojih se ona izrađuju rastu u prelepom prirodnom okruženju koje je teško dočarati rečima.

vrsac vinogradi kurir

Ukoliko krenete stazama vinskog puta Vršac, shvatiće o čemu govorimo. Spoj mirnih banatskih ravnica i bujnog zelenila Vršačkih planina, glavan je “krivac” za autentičan i prefinjen ukus vina iz ovog kraja. Ako tome dodamo i nadmorsku visinu od 90-250 metara i umereno kontinetalnu- klimu, dobijamo idealne uslove za uzgoj vinove loze.

Vrsac grozdje

Geografski položaj i klimatski uslovi omogućili su žiteljima gotovo svih delova zemlje da uzgajaju vinovu lozu. U Srbiji postoji oko 700 vrsta vina. Od Palića na severu, do Metohije na jugu, obeleženi su vinski putevi, njih devet, koji skrivaju vinske podrume sa najlepšim vinima.

Ono što je posebno interesantno jeste da prvi pisani podatak o vršačkom vinu potiče iz 1494. godine. Tada je dvorski ekonom Budima platio bure vršačkog vina 10,5 zlatnih forinti, za ugarskog kralja Ladislava. Vreme je prolazilo a popularnost ovih vina rasla, pa je tako u 19. veku Vršačko vinogorje bilo je među najvećima u Evropi.

Koja vršačka vina obavezno treba probati?

Ovo je možda najteže pitanje. Kao što je teško rečima opisati okruženje u kome se gaje vinove loze Vinskog puta Vršac, tako je još teže dočarati njihov ukus. Ono po čemu je ovo područje najviše poznato su bele vinske sorte grožđa od kojih se proizvode kvalitetna i vrhunska vina.

Vrsac white wine

Najzastupljeniji je Italijanski rizling (preko 50%), a slede Rajnski rizling, Beli Burgundac, Šardone, Muskat otonel, Traminac, Kreaca, Smederevka, Župljanka, Šasla. Od crnih sorti uzgajaju se Frankovka i Muskat Hamburg. Ponos “Vršačkih vinograda” je svakako autohtona sorta Kreaca, priznata u celom svetu.

Svemu ovome moramo dodati da se znatne količine božanskog pića u Vršcu, neguju na tradicionalan način – u drvenim bačvama. Ovo vršačkim vinima daje prepoznatljiv i prefinjen ukus, koji predstavlja pravu poslasticu za ljubitelje vina iz celog sveta.

Šta obići na Vinskom putu Vršac?

Dokazi vekovnog usavršavanja tehnologije spravljanja i negovanja vina su brojni stari i autentični vinski podrumi, koji se i danas mogu videti na ovom prostoru. Vinarije su ujedno i idealna mesta za degustaciju vina, upoznavanje sa zanimljivim pričama o njihovoj proizvodnji i razgledanje jedinstvenog prostora u kome se čuvaju.

Vinarija Vrsac
Podrum prijateljstva, foto: www.putvinasrbije.rs

Pored obilaska mnogobrojnih vinarija, nemojte propustiti da se upoznate sa prirodnim lepotama Vršačkih planina i okoline, kao i znamenitostima grada Vršca. Ne smemo zaboraviti ni čuvenu manifestaciju u čast grožđa, vina i vinogradara pod nazivom “Dani berbe grožđa”, koja se tradicionalno u septembru održava u Vršcu.

dani berbe grozdja vrsac
Dani berbe grožđa. Foto: www.gastrotube.net

Nekoliko zanimljivosti o vinima iz Vršca…

  • Vinova loza je sastavni element grba grada Vršca koji je usvojen još 1804.godine.
  • U 19. veku ovo je bilo najveće vinogorje u Ugarskoj, a po nekim podacima i u Evropi i prostiralo se na 17000 jutara (10.000 ha).
  • Godine 1875. zabeležena je rekordna berba grožđa i tada je proizvedeno milion akova vina (1 akov=56 litara). Celokupno zanatstvo i poljoprivreda bilo je tada usmereno ka vinogradarstvu, pa su te godine
  • Vrščani morali da uvoze žito kako bi se prehranili.
  • Grožđe kvalitetnih i vrhunskih sorti se i dalje bere ručno. U jeku berbe angažuje se od 800 – 1200 sezonskih radnika što govori o veličini ovih plantaža.
  • Plantaže su koncentrisane oko Vršačkih planina, tako da se grožđe veoma brzo dovozi do preradnih kapaciteta i time zadržava svoju svežinu.

Šta više reći nego – spakujte kofere i pravac Vršac! Živeli!

Comments are closed.