Dok Francuska ima svoje vino i sir, Srbija ima rakiju. Prosto ništa nije autentičnije od rakije. To je vrsta brendija, obično spravljanog u kućnoj radinosti u selima iz cele Srbije. Recepti se često razlikuju od porodice do porodice, i prenose se na pokolenja na pokolenje. Šljivovica je vrlo jak alkohol, sa više od 40% etanola ( koji može da ide i do 70%), i poznata je po svojoj jačini i među strancima. Postoji više načina na koje se može piti rakija – na eks, sve odjednom, ali to ne preporučujemo zbog procenta alkohola koji sadrži, ili da se pijucka po malo i „gasi“ vodom.
Šljivovica je nacionalni brend. Postoji mnogo rakija barova, kao i festivala u Srbiji koji su posvećeni ovoj srpskoj kraljici žestine. Čak je i Lejdi Gaga nosila majcu sa šljivovicom. Živeli!
Čekajte, šta? Šta bi mogli vampiri i paprika imati zajedničko? Pa, i jedno i drugo su reči koje su potekle iz Srbije i koriste se svuda u svetu. Paprika vodi poreklo od srpske crne paprike koja se zove papar, i tako se proširilo svuda. Kada u Srbiji kažete paprika, misli se na sveže povrće, ali u svetu, pod paprikom se smatra začin od sušenih čili paprika.
Što se vampira tiče, najpoznatiji srpski vampiri su bili Petar Blagojević, Sava Savanović i Pavle Arnaut. Ovi vampiri su dospeli i u zvaničnu dokumentaciju, i postoji mnogo priča vezanih za čudne događaje i privide vampira. Pazi se „Tvajlajt“, Srbija ima svoje Edvarde!
Nema ko ne zna ko je Novak. Trenutno, rangira se kao broj 1 teniser u muškom singl tenisu. Osvojio je 10 Gren Slem titula, i držao je poziciju broj 1 na ATP-ovom rangu čak 177 nedelja u nizu.
U Srbiji, Đoković je više od osobe, i više od neverovatnog tenisera. On je sam po sebi srpski brend, i zadivljujući šoumen u najmanju ruku. Ukoliko izdvojimo sport po strani, Novak je najbolji ambasador Srbije u svetu. Za decu on je uzor, ostalima – on je plavo oličenje srpskog duha i pravi Srbin koji savršeno dočarava uspeh postignut posvećenošću i vrednim radom.
Profi savet: Svima ćete se odmah svideti i bićete uvršteni u lokalce ukoliko navijate za Noleta, uz točeno pivo, smešteni u nekom od mnogobrojnih sportskih barova. Više o Novaku pročitajte ovde.
Veženje ćilima je deo srpske tradicije još od Srednjeg veka, i budući da je Pirot na glavnom putu karavana, bio je (a i dalje je) jedno od najpoznatijih mesta gde se i dalje može nabaviti ručno rađeni ćilim. Ovi tepisi su korišteni u raznorazne svrhe, i pokrivanje podova je svakako bila primarna namena. Ali pirotski ćilimi su se takođe kačili na zid kao tapiserije, bili korišteni kao zaklon na prozorima i kao prekrivači preko ćebadi jer zadržavaju toplotu.
Predsoblja, palate i javne ustanove srpskih dinastija su bile prekrivene pirotskim ćilimima, koji su takođe bili poklanjani vladarima i diplomatama kao tipično srpski deo tradicije i kulturne baštine. Više o pirotskim ćilimima možete pročitati ovde.
Slava je srpska proslava dana porodičnog svetca zaštitara. To je dan u godini kada se okupi familija i najbliži, i odaje se počast porodičnom svecu kuće, koji pomaže familiji da napreduje, štiti je, i podržava u nastojanu da se očuvaju porodične vrednosti i da se čini dobro. Mi čak imamo i izreku: „Ko slavi slavu, njemu slava pomaže.“
Kada su Srbi primali Hrišćanstvo, porodice su se odricale mnogobrojnih bogova i započeli su sa slavljenjem svetaca na čiji praznik su postali Hrišćani. Slava se smatra godišnjicom porodičnog krštenja u Hrišćanstvo.
Nezaobilazni deo slave čini ikona svetca, koljivo, crno vino, slavski kolač, i osveštana, zapaljena sveća.
Više o srpskom kulturnom nasleđu i slavi možete pročitati ovde.
Nikola Tesla, čovek koji je tečno govorio 8 jezika, posedovao fotografsko pamćenje, veliki pronalazač i inovator, je pravi pravcati Srbin. Mnoge stvari koje i dan danas koristimo i bez kojih ne bismo mogli zamisliti život su patentirane od strane Tesle. Koristio je sijalice čak 40 godina pre njihovog „izuma“, i napravio je prve neonske znakove. Medicina će mu zauvek biti dužna s obzirom da je omogućio korišćenje rendgena kao i većine današnje funkcionalne dijagnostike. Takođe kruže glasine da je odbio Nobelovu nagradu za fiziku 1915. godine.
Radio koji slušamo, daljinci za uređaje, bežična komunikacija, sve je to omogućio jedan od najvećih umova današnjice. Prema Teslinom testamentu, čiji je punopravni izvršilac bio njegov nećak, sva njegova dokumenta i lični predmeti su preneti u Beograd. Danas se u Teslinom muzeju u Beogradu nalazi više od 2000 njegovih knjiga i dnevnika, kao i preko 160 000 dokumenata, crteža, fotografija i planova.
Exit festival je započet kao aktivistički pokret u 2000. godini, vođen od strane grupe studenata koji su se zalagali za slobodu govora i demokratiju u Srbiji. Od tad je narastao i razvio se toliko da je osvojio brojna priznanja i nagrade u protekloj deceniji, i rangiran je kao jedan od top 10 evropskih festivala na svetu, više puta zaredom. „CNN“, „Gardijan“ i „San“ su uvrstili Exit među najbolja muzička dešavanja i festivalske destinacije.
Festival se održava drugog četvrtka u julu na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, i traje 4 dana. Žanrovi koji se mogu naći na festivalu su rok, elektronika, EDM, metal, hip-hop, pank, DnB, i izvode ih najpoznatija svetska imena i poznati DJ-evi.
Dok pričamo o ukusnoj hrani, po kojoj je Srbija svakako poznata, ne možemo zavšiti listu a da ne pomenemo nešto od čega ide voda na usta, a urođeno je južnom kraju Srbije i Zlatiboru. Naravno, pričamo o komplet lepinji sa kajmakom i umakom.
Ostatak srpske nacionalne hrane uključuje i Homoljski med, leskovački domaći ajvar, bermet (desertno vino), Futoški kiseli kupus, i ostale mnogobrojne poslastice. Više o zimnici pročitajte na sledećem linku.
Profi savet: posle noćnog izlaska, uputite se u najbližu pekaru i dočekajte jutro uz burek s mesom. Ništa nije bolje od kombinacije bureka i srpskog jogurta. Nasuprot varijetetima jogurta u svetu, naš jogurt je jako teča, i mi ga pijemo dok ga drugi jedu sa kašikom.
Ako ništa drugo, Srbi umeju da se zabavljaju! Pogotovo u Beogradu, gde postoji mesto za svakoga i gde se nalazi stecište različitih ukusa. Preskočićemo uobičajene klubove (iako je klupska scena Srbije poprilično razvijena), i fokusiraćemo se na dva tradicionalna izbora mesta za izlazak: splavovi i kafane.
Splavovi su plutajući rečni klubovi koji idu od drvenih do ultra-modernih. Obično su to mesta sa folk ili stranom muzikom, koja su najviše popularna leti. Sava i Dunav prosto ožive u letnjim mesecima, kada imate izbor da posetite preko stotinu splavova. Bez obzira kakav vam je ukus, Srbija ima splav za to.
Ali sada, nešto zaista tradicionalno. Sa čime god pokušate da je uporedite, nikada nećete naći nešto isto kafani bilo gde drugo u svetu. Najpribližnije bi možda bili pabovi ili taverne, ali čak ni to nije ni za prineti kafani. Autentične srpske kafane možete naću ušuškane u urbanoj zoni Beograda – samom centru. Skadarlija, istorijsko-boemska četvrt je i dalje u punom sjaju, i i dalje neguje iste vrednosti kao kafane iz starih vremena. Tipična kafana ima pravu kućnu atmosferu, oganj, karirane stolnjake, pirotske ćilime, tamburice na uvce, i neizostavno mora da služi tradicionalna srpska jela, šljivovicu i roštilj. Zaista, ništa nije toliko autentično i ne govori Srbija kao naša kafana!