Guverner NBS Jorgovanka Tabaković poručila je danas da klizanje dinara na nivo viši od 123 dinara za jedan evro nije zabrinjavajuće, te da domaća valuta slabi usled sezonskih uticaja.
“U januaru 2015. je takođe za jedan evro bilo potrebno odvojiti oko 123 dinara. Trenutno su pojačane potrebe za plaćanjem i uvozom energenata”, rekla je Tabaković nakon što je sa dekanom Ekonomskog fakulteta Branislavom Boričićem potpisala Memorandum o poslovnoj saradnji te dve institucije.
Ona je navela da je od početka godine do danas dinar oslabio 1,1 odsto i da je u cilju sprečavanja prekomernog kolebanja kursa NBS intervenisala prodajom 130 miliona evra.
Na konstataciju novinara da je za jedan evro u januaru prošle godine bilo potrebno oko 123 dinara, a da je potom dinar bio najjači u oktobru 2015, Tabaković je kazala da zbog uticaja spoljnih okonosti, i zato što je neizvesno kakvu monetarnu politiku će voditi velike centralne banke, ne može sada da oceni da li će dinar i ove godine u oktobru biti najjači u odnosu na evro.
Guverner NBS je istakla da održavanje stabilnosti kursa pomoću deviznih rezervi nije trošak, i podvukla da je prošle godine neto efekat intervencija iz deviznih rezervi bio pozitivan i da su uvećane za pola milijarde evra.
Tabaković je rekla da će dalji smer monetarne politike NBS odrediti okolnosti, i poručila da neće biti zbunjujućih poteza niti signala.
Govoreći o uticaju velikih centralnih banaka, ona je rekla da na nas više utiče politika američkog FED-a, nego Evropske centralne banke.
“Na nas mnogo više utiče politika koju vodi FED, jer je finansiranje deficita delom uslovljeno prisustvom prekookeanskih investitora. S druge strane, politika ECB je za nas značajna u smislu kombinovanja rešenja koja ćemo verovatno primenjivati u smislu regulisanja likvidnosti na tržištu”, rekla je ona.
Guverner je navela da za Srbiju značajna mera koju primenjuje ECB, a to je usmeravanje viška sredstava u realnu ekonomiju.
Ona je podsetila da ECB kroz negativnu kamatu “sankcioniše” višak likvidnosti onima koji drže novac na računima, kako taj višak novca ne bi završio “parkiran” kod ECB, već u realnom sektoru i ekonomiji.
Tabaković je podsetila da je politika ECB važna za Srbiju, jer je naša ekonomija u velikom procentu “evroizovana”, a i dve trećine banaka koje na ovom trzištu posluju, imaju matice na teritoriji EU.
Izvor: Tanjug
Related Articles
