Duhovno blago Srpske pravoslavne crkve koje se nalazi se na teritoriji susedne Rumunije gotovo da je nepoznato. „Bogu hvala, pojavio se čovek, koji je svojim znanjem i umećem, ali pre svega osećanjem sluha za potrebe našeg vremena, gospodin Stanko Kostić, napravio knjigu svetlopisa Srpske svetinje u Rumuniji“, zapisao je Episkop temišvarski Lukijan.
Foto-monografiju Stanka Kostića objavio je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture 2013. godine. Predgovor profesora dr Miodraga Jovanovića, svakako najvećeg poznavaoca i tumača srpskog umetničkog blaga u Rumuniji i Banatu, uz tekstualne opise crkava i manastira istoričara umetnosti Dejana Radovanovića, predstavljaju jezgrovitu studiju o istorijskim prilikama, arhitekturi, uticajima i umetničkim dometima graditelja srpskih crkava. Monografija je izvanredno štivo za poznavaoce i ljubitelje sakralne umetnosti, ali je ujedno i poziv „da mnogi pođu i ,uživo’ upoznaju duhovno blago Srba, bilo kao hodočasnici, bilo kao ljubitelji duhovnog stvaralaštva u nas“, reči su preporuke episkopa Lukijana upućene čitaocima knjige.
BelGuest Magazin već godinama svojim čitaocima predstavlja sakralnu baštinu Srbije. U susretu s prelepom knjigom koja otkriva jedan prebogat svet o kojem veoma malo znamo, poželeli smo da predstavimo Stanka Kostića i njegovo delo.
STANKO KOSTIĆ – LIKOVNI UMETNIK FOTOGRAFIJE
Fotografijom se bavi od školskih dana. Izlagao na 84 kolektivnie i 43 samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima i dve godišnje nagrade ULUPUDS-a.
Fotografije i reportaže objavio u mnogim časopisima, knjigama i monografijama (Srbija, Lepe šume Srbije, Ikonopis Vranjske eparhije, Hram Uspenja Presvete Bogorodice u Pančevu, manastir Beočin…).
Autor je više od 30 tematskih kalendara o starim zanatima, starim srpskim odlikovanjima , fasadama beogradskih zdanja, narodnoj arhitekturi Istočne Srbije…
Posebnu inspiraciju nalazi u svom rodnom kraju fotografišući Homolje, Beljanicu, Kučaj, sliv Mlave i Resave, narodne nošnje i običaje.
„Strastveno se zanimam za srpsku kulturu i tradiciju. Tako me je put naneo u Sentandreju, gde sam se susreo s Vladikom Lukijanom, koji mi je dao nov putokaz za istraživanja. Blagoslovio je moje putovanje u Temišvarsku eparhiju i tako sam za dve godine (od 2003. do 2004) napravio skoro dve hiljade fotografija. Obišao sam Aradsko, Sokolovačko i Temišvarsko namesništvo i fotografisao 59 crkava i pet manstira. Beležio sam sve: crkvenu arhitekturu, freskopis, ikonopis, život ljudi i njihove običaje. U početku nisam naišao na razumevanje izdavača. Tek kada je nesrećnim slučjem u požaru stradao ikonostas crkve u Čakovu – rodnom mestu znamenitog srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića, ljudi iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada su, u potrazi za kvalitetnim dokumentima koje bi im pomogle u rekonstrukciji ikonostasa, nekako došli do mene. Iz tog kontakta proizašla je profesionalna saradnja i tako smo došli i do ove knjige.“
Na pitanje koje bi crkve i manstire prepuručio kao nezaobilazna mesta za obilazak i šta je u njegovom oku ostalo zabeleženo kao „najlepša od lepota“, Stanko Kostić kaže: „Srpski barok i klasicizam u ikonopisu i zidnom slikarstvu nas izdvaja od katoličkog baroka. U crkvama i manstirima su radili naši najbolji slikari, ikonopisci i rezbari tog doba – Andreja Andrejević , Jakov Orfelin, prvi srpski akademski obrazovani slikar, ikonopisačko slikarska dinastija Aleksića, od Nikole do unuka mu Stevana, Konstantin Danil, Jovan Isajlović stariji, rezbari Janići iz Arada. Citiraću reči jednog vrhunskog poznavaoca epohe koji je rekao da su rezbarije iz Bezdina “takav barok da bi ga kao ravnopravni primer mogli iznositi i u otadžbinu Rubensa i Berninija”. Kada je reč o mojim preporukama, svakako bi, pored manastira Bezdina i Senđurđa, tebalo obići crkvu Svetog Petra i Pavla u Aradu, gde je shranjen velikan naše istorije i plemić Sava Tekelija. U Temišvaru, na Trgu ujedinjenja nalazi se naša Saborna crkva s eparhijskim dvorom, a tu su i Mehala i Fabrika. Meni su bile inspiracija i ponešto siromašnije crkve koje se nalaze u fascinantnim predelima Đerdapske klisure u Sokolovačkom namesništvu.“
Milena Mihaljčić
Related Articles
