Albert Ajnštajn, Alfred Hičkok, Ričard Nikson, Lučano Pavaroti kao i Ivo Andrić, Stevan Sremac, Dučić, Nušić i Crnjanski neki su od velikana koji su posetili i ZALJUBILI SE u jednu od najlepših znamenitosti Beograda – Hotel Moskvu.
U samom centru Beograda, na raskrsnici triju ulica i na trgu Terazije, nalazi se Hotel Moskva, jedan od najstarijih i najvoljenijih simbola prestonice.
Moskva nije običan hotel, on je od 1968. pod zaštitom države kao spomenik kulture glavnog grada.
Isprva samo prazan plac na trgu Terazije, Moskva je menjala vlasnike, imena (prvo je bila kafana Velika Srbija, pa Palata Rosija i na kraju Hotel Moskva) kao i izgled.
U proteklih 100 godina Hotel Moskva imao je preko 36 miliona posetilaca.
Međutim, ono po čemu je Moskva najpoznatija, pored njene fascinantne istorije, je činjenica da je od trenutka kad je otvorila svoja vrata privlačila i oduševljavala na stotine slavnih ličnosti.
Samo najbolje za najbolje
Odmah po otvaranju, 1908. godine, kroz vrata hotela Moskva ušetali su izumitelj teorije relativiteta Albert Ajnštajn i njegova žena, naučnica srpskog porekla, Mileva Marić. Upravo zbog njihove posete ovom hotelu, predsednički apartman nosi Ajnštajnovo ime.
Neki od najpoznatijih svetskih vokala poput Lučana Pavarotija i Reja Čarlsa odabrali su od svih hotela upravo Moskvu.
Džek Nikolson, Robert De Niro, Kirk i Majkl Daglas pridružili su se čitavom nizu glumačkih legendi koje su uživale u raskoši ovog hotela.
A ni slavni producenti i reditelji nisu želeli da propuste čari Moskve. Čak je i Alfred Hičkok odseo u ovom prelepom srpskom hotelu.
I 37. predsednik Sjedinjenih Američkih Država Ričard Nikson boravio je u hotelu Moskva. Neki od poznatih političara koji su isto postupili bili su Jaser Arafat, Muamer el Gadafi, Nikola Pašić, Radživ Gandi, Indira Gandi i mnogi drugi.
Ipak, možda najznačajniji od svih ovih slavnih ličnosti jesu književnici koji su hotel Moskvu iz decenije u deceniju činili kulturnim i književnim centrom. Neka od velikih spisateljskih imena koji krase ovu dugu listu su Žan Pol Sartr, Orson Vels i Maksim Gorki.
Kad smo kod književnika, postoji duuuga lista srpskih velikana koji su bukvalno živeli u hotelu Moskva.
Slavni Srbi koji su “živeli” u Moskvi
Jedan od prvih gostiju hotela Moskva tj. tadašnje kafane Velike Srbije bio je Branislav Nušić, slavni srpski pisac i redovni gost beogradskih kafana.
Stevan Sremac bio je takođe redovni gost ove ustanove. Ovaj slavni srpski akademik, pisac realizma je navodno prilagodio svoj raspored predavanja u jednoj od beogradskih gimnazija kako bi mogao duže da spava jer je do kasno ostajao u Velikoj Srbiji.
Hotel Moskva je jedini hotel u Beogradu koji nema sobu ni apartman pod brojem 13.
Godine 1908. kafana Velika Srbija pretvorena je u luksuznu Palatu Rosija, koja je bila toliko važna za ovu državu da je na njenom otvaranju lično bio prisutan kralj Peter I Karađorđević.
I ova nova grandiozna ustanova nastavila je da privlači slavne ličnosti. Jedan od njih bio je i srpski pesnik, pisac i diplomata Jovan Dučić koji je jako puno vremena ovde provodio.
Potom tu je bio i Miloš Crnjanski. Ovaj pesnik i pripovedač ekspresionizma, novinar i diplomata osnovao je Grupu umetnika koja se sastajala u hotelu Moskva kako bi u ovoj posleratnoj državi kreirala nov početak za umetnost i kulturu.
U toku Drugog svetskog rata Hotel Moskva bio je glavni štab Gestapoa.
Naravno, svi znaju koji je slavni književnik imao svoj sto u restoranu hotela Moskve. U pitanju je naravno Ivo Andrić, jugoslovenski Nobelovac, koji je dolazio u Moskvu svaki dan kako bi popio blagu tursku kafu uz kockicu ratluka.
Slično Andrićevom, dnevni ritual srpskog pesnika Vaska Pope sastojao se iz dolaska u hotel u pola 4 popodne i ispijanja kafe do 6.
Restoran hotela Moskve je 1974. “Izbacio” čuveni “Moskva šnit” – prvi “slatki” beogradski brend.
Magični hotel Moskva i dan danas nastavlja da privlači, očarava i oduševljava ne samo svoje goste već i svakog slučajnog i ne toliko slučajnog prolaznika.
Related Articles
Freska iz Srbije koja je nadmudrila Mona Lizin pogled
December 3, 2024
Đerđef: Umetnost Bezvremenske Srpske Tradicije
November 30, 2024
Tvrđava Ram: Petougaono čudo na Dunavu
November 20, 2024