Sezona slava u Srbiji je počela: Od Miholjdana do Đurđevdana

Kraj oktobra i početak novembra u Srbiji ne donose samo miris pečenih kestena i prve mrazeve, već i početak jednog od najlepših i najdubljih običaja srpskog naroda – sezone porodičnih slava. Ovo je period kada se kuće pune svećama, tamjanom, pesmom i osmehom, a svaki dom postaje malo svetilište posvećeno porodičnom svecu zaštitniku.

Šta je slava i zašto je toliko posebna?

Slava, ili krsna slava, jedinstven je običaj koji postoji samo među Srbima i upisan je na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. Za razliku od rođendana ili praznika koji se odnose na pojedinca, slava je duhovni praznik cele porodice – dan kada se obeležava uspomena na svetitelja koji je, prema predanju, primio pravoslavnu veru u ime te porodice. Taj dan se prenosi s kolena na koleno, čuvajući porodični identitet, veru i tradiciju kroz vekove.

U pravoslavnoj veri postoji preko 600 svetaca, ali se tačan broj slava ne može odrediti – jer svaka porodica može da izabere da slavi onog sveca kome se najviše moli ili koga oseća kao svog zaštitnika.
Ipak, tri najčešće slave u Srbiji su:

Sveti Nikola (Nikoljdan) – 19. decembra
Sveti Đorđe (Đurđevdan) – 6. maja
Sveti Arhangel Mihailo (Aranđelovdan) – 21. novembra

Kada počinje sezona slava?

Sezona slava u Srbiji tradicionalno počinje na Miholjdan, 12. oktobra, a traje sve do Đurđevdana, 6. maja. To je vreme kada gotovo da ne prođe dan a da negde ne svetli slavska sveća, što čini ovaj period posebnim i punim duhovne topline.

U jesenjem delu sezone obeležavaju se velike i česte slave:

Sveti Luka (31. oktobar)
Sveti Dimitrije – Mitrovdan (8. novembar)
Sveti Arhangel Mihailo – Aranđelovdan (21. novembar)
Sveti Nikola – Nikoljdan (19. decembar)

Zimski i prolećni deo sezone donosi:

Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan (20. januar)
Svetog Savu (27. januar)
Svetog Georgija – Đurđevdan (6. maj), kojim se sezona simbolično završava.

Kako se slavi?

Uoči slave domaćica priprema slavsko žito (koljivo), simbol života i vaskrsenja, i slavski kolač, hleb ukrašen krstom, vencem i oznakom „ИС ХС НИ КА“. Na dan slave domaćin pali sveću i odlazi u crkvu gde se kolač osveštava, a zatim se u domu okupljaju rodbina, kumovi i prijatelji.

Bez obzira na veličinu trpeze, suština slave nije u jelu i piću, već u zajedništvu, zahvalnosti i duhovnom miru.

Zanimljivosti i simbolika

U Srbiji se slavi više od 70 različitih slava, ali je broj u praksi mnogo veći jer svaka porodica može imati svog zaštitnika.
U narodu se kaže: „Ne pitaj čoveka kad mu je rođendan, nego koju slavu slavi.“
Slava je oduvek bila znak porodične časti i gostoprimstva – čak i u skromnim domovima, slavska sveća i parče hleba čekali su svakog gosta.
Mnogi Srbi koji žive u dijaspori nastavljaju da slave, okupljajući porodicu i prijatelje gde god da su – jer slava nije samo običaj, već nit koja povezuje dom i korene.

Sezona koja spaja vekove

Početak sezone slava u Srbiji više je od verskog perioda – to je vreme kada se srpska tradicija najživlje vidi, čuje i oseti. Dok se po dvorištima širi miris sveže pečenog hleba i tamjana, a kroz prozore dopire tiho: „Domaćine, srećna slava!“, svaka kuća postaje čuvar nečeg mnogo većeg – duhovnog nasleđa koje traje kroz vekove.