[dt_gap height=”10″]

Seoba iz sela u grad traje decenijama, pa priča o doseljavanju stranaca i mladih u jedno selo zvuči kao naučna fantastika. U selu Vrmdža, u podnožju Rtnja, nadomak Sokobanje, poslednjih nekoliko godina kupljeno je dvadesetak imanja, a novi stanovnici su došli iz Venecije, Pitsburga, Njujorka, Beograda, Zrenjanina, Subotice, Novog Sada. Uređuju kuće koje su starije od jednog veka, a jedan Amerikanac nalazi se i na biračkom spisku.

Najpre se doselio Lučo de Marki iz Venecije sa suprugom Biljanom. Imao je prilike putujući svetom da vidi mnoga lepa mesta za život, a izabrao je da se nastani u Vrmdži kada je video kuće okružene šumom i potocima iako je do njih vodio put na kojem je izbrojao čak 2453 rupe. Ubrzo se odomaćio, počeo da obrađuje zemlju, peče rakiju i uči srpski jezik.

[doptg id=”16″]

ZVUCI SOULA, DŽEZA I PANKA

U seoskom sokaku može se sresti i Pol Šapera, kompozitor pank opera. Mladi Amerikanac, sa karijerom u usponu, doselio se sa suprugom Marijom i sinom Adamom. Kupili su staru kuću, uneli najmoderniju kompjutersku opremu i priključili se na seoski brzi internet. Kada ne komponuje za holivudske i londonske producente, Pol uživa u druženju s komšijama, a više se niko ne čudi što iz čatmare dopiru zvuci soula i džeza.

LATIN-GRAD

U središtu sela izdiže se stena impozantnih razmera na kojoj su podizana utvrđenja od 3. veka. Čuveni Latin-grad pamti tragove mnogih vojski. Ovde je bila rimska karaula za odbranu carskog druma, odavde se branila Vizantija od slovenskih plemena, bio je stanište bogataša i trgovaca iz Dubrovnika. Razoren je 1413. godine.

IZVOR INSPIRACIJE

Doselila se zatim još jedna porodica iz Amerike, a svi novi stanovnici dobili su veliki publicitet u medijima. Do tada mirnim ulicama krstarili su fotografi, kamere su zavirivale u staje i voćnjake, i počeli su da dolaze turisti.

Tabla na putu Aleksinac – Sokobanja označava skretanje za Vrmdžu, do koje sada vodi novi asfaltni put. Prolazeći pored livada i njiva, put vijuga i penje se ka kućama na obroncima Rtnja, gde živi oko 800 stanovnika. Selo je dobilo ime po reči Vrm, što znači mesto izvora, vrela i potoka. Zbog bogatog vodotoka bujaju drveće, trava i bilje, pa bi se selo moglo zvati Bujna Vrmdža.

Na jednoj zaravni okruženoj borovima nalazi se Crkva Svete Trojice, sagrađena 1818. godine, i stara škola, u kojoj je danas Seoski muzej. Etno-postavku, koje se ne bi zastideli ni veći gradovi, čine predmeti za rad, pokućstvo, narodna nošnja iz ovog kraja i deo starog školskog inventara. Ispred Muzeja postavljena je skulptura sa jedne od vajarskih kolonija koje se tu održavaju.

INTERNET PREZENTACIJA

Vrmdža je napravila odličan internet sajt sa sloganom „Izvor zdravlja i lepote“. Vrmdžani pozivaju u goste, asfaltiraju puteve, prave biciklističke staze, uvode priključke za savremene komunikacije, pozivaju investitore. Info: www.vrmdza.org.rs

GDE KUĆE NEMAJU ZIDOVE

„Za ovo neobično mesto saznali smo od prijatelja koji su nas pozvali da ih posetimo. Priča Prvulovića da su napustili Beograd kako bi živeli u Vrmdži i bavili se seoskim turizmom i gajenjem organske hrane podstakla nas je na razmišljanje. Videli smo atraktivne apartmane koje su napravili od ambara i starinske kuće u ovoj prirodnoj oazi i poželeli da i mi živimo u harmoniji. Nismo više želeli da trčimo na posao, da ostavljamo decu u vrtiću i viđamo ih uveče kada smo iznureni“, kaže Mirjana Gnjatić, koja je sa svojim suprugom Peđom kupila staru kuću pored reke.

„Kada smo spavali prvu noć osećali smo kao da kuća nema zidove, a naši sinovi Šiva i Teo od tada imaju miran san. Ovde se sve pore otvore i telo se stopi sa okolinom, biće se raširi i oseća se slobodno i snažno. U planu nam je da pokrenemo joga centar, a smeštaj naših klijenata bismo organizovali u saradnji sa meštanima“, kaže Mirjana.

SEOSKO NEIMARSTVO

Novim susedima i njihovim gostima raduje se njena imenjakinja baka Mirjana, koja je odrasla u čatmari preko puta. Taj stari način gradnje ponovo je na ceni. Čatmare se grade sa podrumom od kamena, koji je temelj kuće, na njega se postavljaju hrastove grede, zidovi se prave od zemlje i slame, za fasadu se dodaje pleva i na kraju malter od peska i kreča. Porodica Čikoš iz Zrenjanina napravila je takvu kuću i planira da izgradi još nekoliko bungalova za turiste.

Po ugledu na novopridošle meštane, nekoliko porodica se odlučilo za bavljenje seoskim turizmom. Stare kuće u selu dobijaju na ceni. Gostiju ima iz svih krajeva i sve je veći broj onih koji ostaju po nekoliko dana u lepo uređenim domaćinstvima i uživaju u domaćoj hrani, kravljem, ovčjem i kozjem mleku, rtanjskom čaju, rtanjskom jagnjetu… Mogu ručati i u restorančiću pored deda Mijine vodenice, koja ponovo radi punom parom. Odatle put pored Vrmdžanske reke vodi do malog, ali prelepog Vrmdžanskog jezera i dalje preko širokih polja uspinje se ka vrhu Rtnja.

Vrmdža nije jedino selo u Srbiji gde je priroda lekovita. Imaju zdravu, zelenu sredinu, nasleđe Latin- grada, sijaset izvora… Ali šta je navelo mnoge da se ovde nastane? Ako pitate Vrmdžane, sa osmehom kažu da samo oni koji žive podno ove planine znaju njenu moć.

Tekst i fotografije: Roza Sazdić

 

Tags

Etno seloRtanjSokobanja

Leave a Reply

Related Articles