Vreme najburnijih i najintenzivnijih promena u arhitektonskom smislu Beograd je doživeo između dva svetska rata. Skoro preko noći grad je obrise orijentalnog zamenio modernim izgledom jedne evropske prestonice. Velika uloga u oblikovanju novog lica Beograda pripala je ruskim arhitektima Verhovskom, Baumgartneru, a pre svega Krasnovu.
„U vreme Aleksandra Karađorđevića, ruskog đaka, oženjenog unukom Aleksandra Drugog i velikog zaljubljenika u Nikolaja Drugog, emigracija koja je izbegla iz Rusije u Srbiji je pronašla novu domovinu. Čitavom istorijom srpsko-ruskih veza, a one počinju u 13. veku, dominira baš to vreme, vreme rata i progona, kada su izbeglice sa sobom nosile živo sećanje na carsku Rusiju kao klicu koju su spasavale od plamena revolucije“, podseća Mihail Genadijevič Denisov, direktor Ruskog doma.
Vladimir Albinovič Majevski, istoričar ruske emigracije i savremenik događaja, beleži da su „Rusi tada ušli u srpsku zemlju neopterećeni kvotama, vizama, ograničenjima, pasošima i slično. Bratska zemlja privila je Ruse uz sebe. Nije se opterećivala formalnostima koje su postojale prilikom ulaska u evropske i američke države. To treba zapamtiti i sećati se sa zahvalnošću…“
I zaista, dolazak 44.000 ruskih izbeglica imao je pre svega ogroman kulturni, prosvetni, naučni i društveni značaj za Srbiju toga vremena. Sve je još jasnije kada se pogleda kog su obrazovanja bile ruske izbeglice u Srbiji, a posebno kada se zna koliko je u to vreme Srbija imala nepismenih ljudi.
RUSI DOLAZE
„Delatnost ruskih reditelja, scenografa, kostimografa, operskih pevača i baletskih umetnika u međuratnom periodu kako u nacionalnim teatarskim ustanovama tako i u ruskim pozorišnim i operskim družinama i grupama obeležila je i obogatila pozorišni, operski i baletski život Beograda kao i drugih mesta u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji. Ruske balerine i baletski pedagozi – Klavdija Isačenko, Jelena Poljakova, Nina Kirsanova, Fjodor Vasiljev, Anatolij Žukovski osnovali su balet u beogradskom Narodnom pozorištu. Nezaboravni su i veliki ruski scenografi Vladimir Žedrinski, Leonid i Rima Brailovski, Vladimir Zagorodnjuk“, ističe Denisov, napominjući da je čak jedanaest izbeglih ruskih naučnika bilo primljeno u Srpsku kraljevsku akademiju: Anton Bilimovič, Vladimir Laskarjov, Nikolaj Saltikov, Jevgenij Spektorski, Fjodor Taranovski, Jakov Hlitčijev, Stjepan Kuljbakin, Vladimir Farmakovski, Nikolaj Pušin, Konstantin Voronjec i Georgij Ostrogorski.
KRASNOV – JEDNA SUDBINA
Jedan od značajnih Rusa u Srbiji bio je i arhitekta Nikolaj Krasnov (1864–1939). Vrata Moskovske škole za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu su se pred dvanaestogodišnjim Nikolajem otvorila 1876. godine. Ima indicija da je mladom, sposobnom i marljivom dečaku pomogao Sergej Mihajlovič Tretjakov, rođeni brat osnivača legendarne Tretjakovske galerije u Moskvi. Pretpostavlja se da se mladi Krasnov obreo na južnoj obali Krima zahvaljujući pokroviteljstvu svog poznatog zemljaka, preduzetnika i trgovca Petra Gubonjina. Tek 1887. godine Krasnov postaje glavni arhitekta Jalte, popularnog letovališta Ruske imperije. Do 1913. Krim je dobio više od šezdeset raznovrsnih radova tog arhitekte, koji predstavljaju skladan spoj stila moderne, sa umetničkom tradicijom lokalne arhitekture. Akademija umetnosti u Peterburgu izabrala je Krasnova za akademika arhitekture.
Arhitekta Krasnov, kao i mnogi drugi koji nisu prihvatili novu vlast, bio je prinuđen da 1919. godine napusti Rusiju. Pošto se tri godine selila od Galipolja do Malte, porodica Krasnov je najzad stigla u Beograd, i to na poziv vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tako je ruskom akademiku arhitekture Jugoslavija postala druga domovina. Štaviše, tu je mogao da nastavi bavljenje poslom koji je toliko voleo.
Nikolaj Petrovič Krasnov je u Beogradu tokom dvadesetih godina prošlog veka radio na nekoliko izuzetno značajnih državnih projekata kao što su zgrada Ministarstva finansija, zdanje Ministarstva šumarstva, poljoprivrede i rudarstva i zgrada Državnog arhiva. Strogi akademizam tih veličanstvenih zdanja ovaplotio je ideju jačanja jugoslovenske državnosti.
Međutim, Krasnov na obnovi crkve Ružice na Kalemegdanu radi u sasvim drugačijem maniru, dajući joj romantičarski „srednjovekovni“ izgled i harmonično je uklapajući u monolitno odbrambeno zdanje. Dve izuzetno važne porudžbine stižu Krasnovu sa Kraljevskog dvora: rad na enterijeru Crkve Sv. Đorđa na Oplencu i vile Starog dvora na Dedinju. Na oba zdanja izveo je čitav niz umetničkih radova u skladu sa nacionalnim arhitektonskim stilom obeju građevina. Krasnov je takođe zaslužan za enterijer zdanja Narodne skupštine u Beogradu.
Od 1922. do svoje smrti obavljao je dužnost inspektora Arhitektonskog odeljenja Ministarstva za građevinu. Ukratko, taj talentovani graditelj i čovek izuzetne radne energije i u emigraciji je bio veoma poštovan i tražen. Umro je 8. decembra 1939. u Beogradu, sahranjen je na ruskom delu beogradskog Novog groblja, tik uz Iversku kapelu, u kojoj je i opevan – zaokružujući jednu neobičnu izbegličku priču, umetničku putanju i ljudsku sudbinu.
Priredila D. MARKOVIĆ
Related Articles
Spomenik na Kadinjači: Srpski Stounhendž otpora
November 20, 2024
Bački Monoštor: Upoznajte Srpski Amazon
November 20, 2024
Kanjon Gradac: Gde se avantura susreće sa spokojem
November 19, 2024
