Rajačke pivnice, mesto u kome stanuju vina

Kamene kućice iz 18. veka poznate su po vinskim podrumima, autentičnom izgledu ali i po tome što u njima niko ne stanuje. Ustvari, stanuje neko – najkvalitetnija vina specifičnog ukusa i mirisa, za koja se veruje da imaju i lekovita svojstva.

Na brežuljku pokraj Negotina nalazi se na prvi pogled obično mesto. Međutim, dovoljno je samo da napravite nekoliko koraka neravnim ulicama koje čine svojevrstan lavirint, da biste shvatili da je reč o veoma jedinstvenoj lokaciji.

Kuće bez dimnjaka upućuju da u njima niko ne živi, kamene fasade da su veoma stare, a opojna aroma grožđa da se u njima krije dobro vino.

Tajna ovog vina otkrivena je još u rimsko doba, kada se na ovom podneblju počela gajiti vinova loza.

Plodno zemljište, klima i nadmorska visina, oduvek su bili dobitna kombinacija za najmirisnija i najukusnija crvena vina.

Jedinstveni ukus prepoznali su ljubitelji ovog pića širom Evrope i sveta, a mnogobrojne medalje govore o njihovom vrhunskom kvalitetu.

Kako su nastale Rajačke pivnice?

Krajem 19. veka u Evropu je stigao parazit po imenu filoksera koji je uništavao vinovu lozu. Ova bolest izazvala je ogromnu nestašicu vina, a vinogradarstvo u Negotinskoj Krajini je procvetalo. Kako? Zahvaljujući peskovito-krševitoj strukturi tla zbog koje filoksera nije mogla da se proširi! Tako su nastale pivnice, a negotinsko vino počelo da se izvozi širom Evrope.

Kućice ili pivnice građene su u periodu od polovine 18. do tridesetih godina 20. veka, od kamena ili brvana. Danas ih ima oko dvesta sedamdeset i predstavlljaju jedinstvene vinske podrume, nominovane i za kandidata za Listu svetske kulturne baštine.

Bogata istorija i tradicija vinogradarstva negotinskog kraja i danas piše stranice. U oko šezdeset vinskih podruma proizvodi se i čuva „rajačko blago“. Naime, kamene kućice zapravo su vinski podrumi, sagrađeni tako da u njima udobno žive njihovi omiljeni stanovnici – vina. Donji deo kuća ukopan je dva metra u zemlju i služi za izradu i skladištenje vina, a gornji za boravak ljudi tokom berbe.

rajacke-pimnice-vine-region

Vlasnici ovih vinskih kuća žive nedaleko od brežuljka na kome se nalaze Rajačke pivnice ili kako ih još nazivaju – Rajačke pimnice. Na petnaestak minuta od pivnica nalazi se selo Rajac i iz njega potiče većina ljudi koja proizvodi vino. Tradiciju i iskustvo većina njih nasledila je od svojih predaka, koji su godinama unazad na istom tlu radili identičnu stvar – uzgajali i izrađivali nadaleko čuveno vino iz Negotinske Krajine.

Da li zbog specifičnog okruženja, načina na koja se proizvode i skladište, ili zemljišta na kojima rastu njihovi plodovi, za vina iz ovog kraja kaže se da najlepše mirišu, imaju lekovita svojstva i podstiču da se dobro misli i još bolje peva. Najpoznatija bela vina prave se od sorti kao što su semijon, smederevka i bagrina, dok se crvena prave od prokupca, crnog burgundaca i game.

Zanimljivost predstavlja i neobično rajačko groblje koje se nalazi na izlazu iz pivnica. Mnoštvo nadgrobnih spomenika izgrađeno je od istog peščanog kamena od kojih su zidane i Rajačke pivnice.

Pored degustacije vrhunskog vina, ne propustite da prošetate krivudavim sokacima koji povezuju autentične kućice stare tri veka. Tako ćete naići i na stoletno drvo duda koje se još naziva i sveto drvo. Ovde su se nekada proslavljale seoske krsne slave a danas ono predstavlja središte sela. U blizini je glavni trg sa česmom, ali i nekoliko manjih trgova koji su verni svedoci prošlog vremena.

Kako doći do jedinstvenih vinskih podruma?

Rajačke pivnice nalaze se na brežuljku pod imenom Belo brdo koje je udaljeno 2 km od sela Rajac, odnosno 24 km od grada Negotina.

Do pivnica je najbolje doći preko Negotina, od koga je Beograd udaljen 297 km. Kada stignete u Negotin, ostaje vam još pola sata vožnje do pivnica.

Do Negotina iz Beograda možete doći međunarodnim auto-putem E-75, i to preko Paraćina. Takođe, do Negotina možete stići putem preko Smedereva, Požarevca i Majdanpeka, kao i dunavskom magistralom preko Donjeg Milanovca.

Kada ste već ovde, ne propustite…

Đerdapska klisura – Nacionalni park Đerdap, poznat i kao Gvozdena kapija Dunava, sa pravom se naziva najvećim prirodnjačkim i arheološkim muzejom u prirodi u čitavoj Evropi. Upoznajte sa retkim biljnim i životinjskim vrstama, bogatom istorijom i arheologijom najlepše klisure u Srbiji.

Kanjon Vratne – Volite planinarenje? Adrenalin? Prirodne fenomene u netaknutoj prirodi? Onda definitivno morate da obiđete ovaj čudesni kanjon koji zbog svoje nepristupačnosti i zapanjujuće lepote predstavlja pravi izazov za sve avanturiste i turiste željne posebnih i neobičnih destinacija.

Mokranjčevi dani – Svakog septembra od 1966. godine u Negotinu se održava muzička manifestacija u čast jednog od najznačajnijeg srpskih kompozitora – Stevana Mokranjca. Folklor, natpevavanje horova, brojne izložbe slika, promocije knjiga i književne večeri, sastavni su deo ovog značajnog kulturno-umetničkog dešavanja, koje ne smete propustiti ukoliko Negotin posetite u septembru.