Nemanja Radulović, jedan od najpoznatijih svetskih umetnika koji je za samo nekoliko godina osvojio svet klasične muzike svojim virtuzonim muziciranjem i avanturističkim programima, pred beogradsku publiku se vraća sa Bruhovim Koncertom za violinu i orkestar br. 1, za koji je emotivno vezan.
“To delo me asocira na detinjstvo, Beograd, profesora Dejana Mihailovića, na salu Kolarčeve zadužbine, zato što sam prve note tog koncerta svirao u galeriji Kolarca, a posle par meseci i na Velikoj sceni. Vrlo sam emotivno vezan i kada smo pravili plan ovih koncerata, odlučili smo se za Bruha jer i filharmoničari nisu dugo svirali taj koncert. Volim da se podsetimo tih nekih stvari koje su se desile”, rekao je Radulović u intervjuu Tanjugu.
Za samo devet godina stigao je “od internacionalnog otkrića godine” (2005. na dodeli nagrada “Victories de la Musique”) do “najboljeg umetnika” (2014. na istom mestu), od “čuda od deteta” postao je “Paganini 21. veka”, obišao je ceo svet – od Njujorka do Japana, osvojivši publiku i kritiku, a u septembru će mu se ostvariti želja da prvi put svira u Rusiji.
“Vrlo sam uzbuđen zbog odlaska u Rusiju koja ima veliku tradicju klasične muzike. Do sada nisam imao nikakav kontakt sa Rusijom, osim što se prodaju moji diskovi tamo. Jedva čekam da upoznam tu zemlju i mislim da dok budem tamo da će mi kroz glavu proći svi umetnici koji su svirali tamo, koji potiču iz te zemlje i koji su mi bili idoli”, priznao je slavni violinista.
Svirao je pred 50.000 ljudi na plaži u Francuskoj, ali više puta i u metrou, i smatra da svuda može da se svira i da ne postoji idealno mesto za muziku.
“Svuda može da se svira – od metroa preko plaže i parka do velikih koncertnih sala gde je akustika genijalna”, rekao je Radulović.
On je naglasio da je jako bitno muziku približiti mlađoj publici i voditi decu na koncerte.
“Mogu da postanu samo bogatiji ako slušaju muziku, ne samo klasičnu već generalno, jer muzika može biti vrsta unutrašnjeg filtera”, naglasio je Radulović, kome je muzika mnogo značila kada se sa sedam godina preselio iz Niša u Beograd, ali i pomogla da prebrodi tragičan gubitak majke i sestre.
Kaže da voli svuda da svira i da nema destinaciju koja mu je draža od druge.
“Vezan sam za Srbiju, Beograd i Niš, ali i za Pariz koji je moj dom više od pola mog života. Umetnik ne treba da pravi razliku između publike, ljudi, već da da najbolje od sebe i da ne pravi kompromise i da na jedan način svira za jednu publiku, a na drugi način za drugu. Onda mi delimo ljude, a to nije dobro”, naglasio je Radulović.
Virtuoz naglašava da bez muzike ne bi mogao da živi i da oseća neverovatnu ljubav prema sceni, muzici, publici i uživa u komunikaciji sa ljudima.
“Kada ljudi dođu i prvi put čuju neku kompoziciju, Bramsov ili Betovenov koncert na primer, to ih pomeri sa mesta i to su lepe stvari i pokretači za mene da nastavljam dalje”, objasnio je Radulović, izdvojivši Bahovu “Čakonu” i Betovenov “Violiniski koncert” kao kompozicije koje uvek može i rado svira.
Beogradska publika pamti njegov neverovatan nastup u Studentskom parku prošle godine za Svetski dan muzike, koji je i Raduloviću jedan od tri omiljena koncerta.
“Rado bih ponovio Studentski park, a možda bude i nešto drugačije, novo”, kaže virtuoz i najavljuje 3. septembra ponovo koncert sa Beogradskom filharmonijom u Kolarčevoj zadužbini i zatim zajedničko gostovanje u Moskvi 6. septembra.
Nakon vrlo emotivnog albuma “Journey East”, koji je posvetio majci, Radulović je prošle nedelje u Parizu snimio izdanje sa Bahovim delima za violinu i violu, te jedva čeka septembar da vidi reakcije na svoj novi album.
Izvor: Tanjug
Related Articles
