Vožnja biciklom pored Dunava, bežanje sa časova da bismo blejali na Kalemegdanu, gledanje zalaska sunca sa Gardoša, i večernja šetnja Knez Mihailovom bili su deo našeg svakodnevnog života odrastajući u Beogradu. Sve dok se nisam odselila iz Beograda, nisam shvatala koliko smo sve to olako uzimali. Počela sam da cenim istoriju, arhitekturu i pejzaže koji oduzimaju dah i čine Beograd jednim od najlepših gradova Evrope.
Odselila sam se za Ameriku iz Beograda pre sedam godina, i u međuvremenu počela da se profesionalno bavim fotografijom. Godinama govorim sebi da moram da napravim par fotki sledeći put kad se vratim kući i prošle jeseni sam to konačno uradila. Bilo je predivno iskustvo pretvarati se da sam turista u svom rodnom gradu. Otkad sam se odselila, Beograd je dobio novi most, toranj na Avali i grafite koji ukrašavaju zgrade u Starom Gradu. Ali njegov duh je isti – i dalje je grad u kom se prijateljstva stvaraju ispijanjem kafe u kafićima, održavaju đuskanjem na splavovima, i pretvaraju u ljubavne priče gledanjem zalazaka sunca s Kalemegdana. Svaki put kad dođem u posetu, Beograd iznova ukrade moje srce. Nadam se da će uz ovu foto galeriju ukrasti i deo vaseg.
Tekst i fotografije: Tamara Susa