Ronjenje: otkrivanje novih svetova

Aktivnost koja u sebi nosi dozu otkrivanja novih svetova i blagu dozu straha od nepoznatog, ronjenje je pravo osveženje u odnosu na atmosferu kancelarije.

Šta bi za nas, obične ljude ophrvane obavezama i poslom u prenetrpanim i zagušljivim kancelarijama, značio izlazak na neku reku, jezero, more ili okean? Ali dobro, da ne preterujemo sa velikim vodama – šta bi nam značilo da posle radne nedelje jednog vikenda, na primer, odemo na ronjenje? Navučemo ronilačko odelo, stavimo bocu sa kiseonikom, bućnemo u jezerce i zaronimo, zaronimo, zaronimo…

I šta bi za nas moglo da bude ronjenje – ako verujete u Darvina mogao bi to da bude povratak u prošlost, jer možete da pokušate da odete u praiskon i vratite se tamo odakle je život došao – ispod površine vode; ako, pak, verujete u Boga, onda u vodi nećete tražiti svoje prapretke, pa će ronjenje biti samo avantura.

U šta god verovali, u jedno možete biti sigurni – u ronjenju ćete uživate.

Naravno, možete vi da probate i ronjenje na dah, ali zaron sa bocom i daleko duže ostajanje u plavetnilu vode, to je ipak poseban osećaj

Rekreacija koja u sebi nosi dozu otkrivanja novih svetova, dozu isključenosti od spoljašnih uticaja, ali i blagu dozu straha od nepoznatog, što svemu daje onaj treperavi osećaj u stomaku zbog kojeg i isprobavamo nove stvari – e to je rekreacija kojoj se treba prepuštati što češće. Jer, nije to samo odmor od posla, to je i hrana za dušu…

Upravo zbog toga možete da shvatite zašto je jednostavno opijajuće biti ronilac. Doduše, da biste se bavili rekreativnim ronjenjem, moraćete i da uložite u sebe. Ne samo novca, nego i vremena, s obzirom na to da je obavezno da završite obuku za rekreativno ronjenje. A pre početka obuke obavezan je i lekarski pregled.

Kad završite obuku, dobijate diplomu, ronilačku karticu i karnet (ronilačka knjižica u koju se upisiju zaroni, napredovanja na više kategorije i medicinski pregledi). To vam omogućava da se pridružite nekom od ronilačkih centara i ronite bilo gde u svetu.

Inače, za ronjenje se u Srbiji koriste skoro svi vodeni tokovi – reke: Dunav, Sava, Tisa, Morava; jezera – bilo da su prirodna ili veštačka; i kanali: Veliki bački i kanal DTD. Jedini uslov je čista voda i dobar prilaz sa obale. Beogradski klubovi dosta zarona prave i na Adi Ciganliji.

Ako želite da idete i dalje od osnovne obuke, pogledajte samo nazive specijalističkih kurseva koji ulaze u sastav naprednog kursa: noćno ronjenje, navigacija, ronilac olupina, dubinsko ronjenje, ronilac spasilac… Kakve sve mogućnosti, a krenuli smo od želje da pobegnemo iz kancelarije i malo se rekreiramo!

Pravila – korisno za duži život

U ronjenju postoji dosta pravila i ona su tu zarad bezbednosti. Ta pravila se odnose na ponašanje polaznika na obuci, na bazenu, ronilaca u čamcu, na vodi, u ronjenju na dah… Mi vam ovde predstavljamo neka osnovna pravila (mada su sva značajna), uz čije poštovanje ćete živeti duže ako se bavite ronjenjem:

Pre ronjenja

* Dva sata pre ronjenja ne treba jesti

* Na zaron treba ići odmoran, naspavan i raspoložen

* Obavestiti se o planu ronjenja

* Proveriti svoju opremu

* Upoznati se sa opremom para

Tokom ronjenja

* Ne roniti sami

* Držati se para/grupe

* Obavestiti para o bilo kakvom problemu

* Tempo ronjenja prilagoditi grupi/paru

Posle ronjenja

* Piti dosta tečnosti (negazirane)

* Isprati opremu slatkom vodom

* Spremiti opremu na, za to, predviđeno mesto

* Ubeležiti ronjenje

“Dive Serbia”

Projekat “Ronilački karavan – Dive Serbia” pokrenut je 2008. godine, a za cilj ima upoznavanje ronilaca sa mogućnostima ronjenja na jezerima u Srbiji.

Od tada, “karavan” je obišao veliki broj ronilačkih lokacija i akcija još uvek traje.