Vlasinsko jezero, pravi neotkriveni dragulj po kojem plutaju tresetna ostrva, odlično je mesto za miran odmor daleko od gradske vreve
Plutajuća ostrva od treseta, raštrkana po vodenoj površini čije se boje razlivaju od svetlo sive do tamno plave, pružaju neponovljiv doživljaj. Ovaj prirodni raritet nalazi se na Vlasinskom jezeru, najvišem i najvećem veštačkom jezeru u Srbiji, poznatom po čistoj vodi u kojoj se ogledaju nepregledne šume i planine koje ga okružuju.
Zapisi o lepoti ovog jezera, nastalog ulivanjem reka Vlasine i Vrle, postoje još iz 18. veka, a u neposrednoj blizini jezera nalaze se i značajne kulturno-istorijski spomenici.
Vlasinsko jezero, kao još uvek nedovoljno turistički poznato, predstavlja neotkriveni dragulj – pravo mesto za sve koji žele da odmor provedu u miru, daleko od galame i užurbanosti velikih turističkih centara. A ako dođete ovde, moći ćete da pričate da ste, osim divne prirode i kulturnih spomenika, videli i nešto zaista neobično – prava „plutajuća ostrva“.
U jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta iz reka – Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka, Lisinska reka, Ljubotenska reka, Strvna, Čemerčica, sa svojim pritokama kojih ima oko 110.
Vlasinsko jezero, dužine 12 kilometara i dubine 35 metara, mesto je izuzetne lepote i zanimljivog biljnog i životinjskog sveta.
Nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, na Vlasinskoj visoravni, na 1.213 metara nadmorske visine. Veštačkog je porekla i nastalo je izgradnjom brane pedesetih godina 20. veka, na mestu gde je nekada bilo veliko tresište. Brze planinske reke koje danas čine njegove pritoke, pune jezero vodom najboljeg kvaliteta, pa je ono idealno za kupanje, sportove na vodi i ribolov.
Vlasinsko jezero je bogato ribom raznih vrsta, a najviše je somova, šarana, grgeča i pastrmki.
Na jezeru postoje dva ostrva – Stratorija (koje se tu uzdizalo i pre izgradnje jezera) i Dugi del (koji je nekada bio poluostrvo). Ipak, ovo nije ono što je neobično kada je ovo jezero u pitanju!
Najveća atrakcija ovog mesta su „plutajuća ostrva” – delovi kopna koji menjaju svoj položaj i „plutaju“ po jezeru nepričvršćena za dno. Veća su ukrašena mnoštvom vrba i breza i predstavljaju prave male pokretne oaze u sred plave jezerske vode. Neobično, zar ne?
Jezero je okruženo divnim planinskim predelima Čemernika i Vardenika, a osim pravog raja za pecanje i rekreaciju svih vrsta, ovde mogu uživati i svi zaljubljenici u prirodu, posmatranje ptica i izučavanje životinja. Čitav kraj prošaran je prostranim livadama, pašnjacima, šumama i potocima, između kojih su se ugnezdila mala naselja kao stvorena za odmor i opuštanje u prirodi.
Kako okolne planine pružaju mogućnost bavljenja raznim zimskim sportovima, a samo jezero odmor uz kupanje i uživanje u hladovini drveća, Vlasinsko jezero možete posetiti u bilo koje doba godine i uveriti se u njegovu lepotu i potencijal.
U neposrednoj blizini je veliki broj crkava u Božici, Klisuri i Crnoj Travi, i manastir u Palji, pa svi oni koji osim odmora žele i da duhovno i kulturno upoznaju Srbiju, ovde imaju šta da vide.
Kako doći do jezera plutajućih ostrva?
Do Vlasinskog jezera iz pravca Beograda autoputem E-75 moguće je doći do Niša, pa potom preko Babušnice i Crne Trave stići na Vlasinsko jezero. Od Beograda do ovog jezera potrebno je preći 350 km, ako dolazite iz pravca Niša 119 km, iz Skoplja 143 km, a iz Sofije 157km.
Direktno do jezera postoji jedan autobuski polazak iz Beograda u toku dana, a iz drugih gradova se može doći do Vlasotinca, pa lokalnim prevozom do jezera.
Kada ste ovde, ne propustite…
Da se provozate jezerom na nekom od plutajućih ostrva i da obiđete manastir Palja kao i crkvu u selu Božica.
Letnji period pruza najviše mogućnosti za kvalitetan odmor. Šetnje, biciklizam, boravak na vodi, vožnja čamcem, kupanje, ribolov, branje šumskih plodova i bilja, upoznavanje planinskih vrhova koji okružuju jezero su aktivnosti koje ne bi trebalo propustiti.
U zimskom periodu, pored šetnje po zaleđenom jezeru iskusite i terene okolnih planina Čemernika i Besne kobile koji su pogodni za džet ski – motorne sanke, skijanje, sankanje.
Foto: Marbella82/Wikimedia commons
