Na jugu Srbije, tamo gde se magle spuste do prvih krošnji, a šume miruju u tišini, planina Radan svake jeseni postaje pozornica čiste magije. Njene guste bukove i hrastove šume oblače se u zlatno, bakarno i tamnocrveno, pretvarajući svaku stazu u put kroz bajku.
Jesen ovde nije samo godišnje doba — to je osećaj. To je mir koji se ne nalazi svuda, zvuk lišća pod nogama i pogled koji ne može da se zasiti daljina. Radan je u ovo doba godine kao naslikan: miran, topao i pomalo mističan, baš onakav kakav ga legende o „planini čuda” opisuju.
Šetnja kroz zlatne šume
Jedan od najlepših načina da doživite jesen na Radanu jeste lagana šetnja njegovim obroncima — od Božurata do Đavolje Varoši. Put vodi kroz guste šume u kojima se sunčevi zraci probijaju kroz lišće poput staklenih vitraža. Svaki korak otkriva novi kadar: napušteno drvo prekriveno mahovinom, potok koji šumi ispod sloja lišća, ili pogled koji se prostire do Topličke doline.
U ovom periodu, priroda Radana je najfotogeničnija — idealna za ljubitelje fotografije, planinarenja, ali i one koji traže samo tišinu i predah od svakodnevice.
Tajanstvena mesta koja dobijaju novi sjaj
Jesen posebno naglašava mističnost Radana. Đavolja Varoš, pod zlatnim nebom, izgleda još nadrealnije nego tokom leta — stene menjaju boje, a senke postaju dublje. Vražji kamen, još jedan simbol planine, okružen je šumom koja u jesen deluje kao da skriva svoje drevne tajne.
Ako krenete prema selima Prolom i Đake, otkrićete miris vlažnog lišća, zvuke drvenih kola i prizore dima iz dimnjaka — slike starog, zaboravljenog Balkana koji na Radanu još živi.
Jesenja tišina – lek za dušu
Na Radanu se u jesen vreme usporava. Nema gužve, nema vreline, samo tišina i boje. To je pravo vreme za planinare i putnike koji vole autentičnost — da provedu dan u prirodi, obiđu Prolom Banju, svrate do crkve Svetog Ilije, ili jednostavno sede na vidikovcu iznad sela Đavolja Varoš i posmatraju kako se svet pretvara u jesenje platno.
Zašto je Radan tada najlepši
Jer je jesen ovde nežna. Nema jakih vetrova, samo topli dani i mirne noći. Jer svaka staza vodi do pejzaža koji izgleda kao slika — i jer vas na Radanu uvek dočeka osećaj da ste se vratili negde gde pripadate.
Planina Radan u jesen je više od destinacije. To je povratak prirodi, tišini i sebi.
