Na strmim liticama zapadne Srbije, ponosno raste Pančićeva omorika (Picea omorika) – više od običnog četinarskog drveta. Ovo endemsko drvo, koje se nalazi samo na malom području Balkana, predstavlja živi simbol srpske prirode i nauke. Njegova vitka i elegantna forma, kao i otpornost na spoljne uslove, čine ga pravim prirodnim draguljem. A njegova priča počinje sa jednim čovekom – Josifom Pančićem, najpoznatijim srpskim botaničarem 19. veka.
Ko je bio Josif Pančić?
Josif Pančić (1814–1888) bio je lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Rođen u Hrvatskoj, ali po duši i delu Srbin, život je posvetio istraživanju biljnog sveta Balkana. Otkrio je i opisao preko 2.500 biljnih vrsta i ostavio neizbrisiv trag u nauci i zaštiti prirode.
Njegovo najveće otkriće dogodilo se 1875. godine, kada je na liticama Tare u blizini sela Zaovine, ugledao neobično drvo – usku i visoku jelu, kakvu do tada niko nije dokumentovao. Tako je svet upoznao Picea omorika – drvo koje je preživelo ledeno doba.
Kako je otkrivena Picea omorika?
Tokom istraživanja zapadne Srbije, Pančić je na planini Tari primetio neobično četinarsko drvo sa kratkim, ravnim iglicama i uskom piramidalnom krošnjom. Iako je ličilo na jelu ili smrču, bilo je drugačije. Posle detaljnih analiza, shvatio je da je reč o do tada nepoznatoj vrsti. U naučnom svetu dobila je naziv Picea omorika, a u narodu – Pančićeva omorika.
Ovo otkriće bilo je izuzetno važno jer je dokazalo da Balkan predstavlja prirodno utočište za reliktne vrste – biljke koje su preživele drevne klimatske promene.
Zašto je Pančićeva omorika posebna?
Pančićeva omorika je endemska vrsta koja prirodno raste samo u uskom području zapadne Srbije i istočne Bosne i Hercegovine, najviše duž kanjona reke Drine i na planini Tari, na nadmorskim visinama između 800 i 1.600 metara.
Njene najvažnije osobine:
- 🌲 Reliktna vrsta – poreklom još iz tercijarnog perioda, pre više miliona godina.
- 🏔️ Usko stanište – ograničeno na nekoliko desetina kvadratnih kilometara.
- 🌿 Ukrasna vrednost – zbog oblika i otpornosti često se sadi u parkovima širom Evrope i Severne Amerike.
- ⚠️ Zaštićena vrsta – pod posebnom je zaštitom u Srbiji, kao prirodna retkost.
Gde možete videti Pančićevu omoriku u Srbiji?
Ako želite da je vidite u prirodnom staništu, posetite Nacionalni park Tara, jedan od najlepših i najčistijih kutaka Srbije.
🌲 Najpoznatije lokacije:
- Planina Tara – prirodno stanište Pančićeve omorike. Sa vidikovca Banjska stena pruža se spektakularan pogled na šume prepune ovih stabala.
- Specijalni rezervat Zvezda – najbogatije prirodno nalazište ove vrste.
- Botanička bašta Jevremovac, Beograd – Pančićeva omorika zasađena je u edukativne svrhe. Tu se nalazi i bista Josifa Pančića.
- Pančićev mauzolej na Kopaoniku – iako omorika ne raste na Kopaoniku, Josif Pančić je želeo da tu počiva. Najviši vrh nosi njegovo ime – Pančićev vrh.
Nasleđe Josifa Pančića
Josif Pančić nije ostavio samo knjige i herbarijume, već i poruku budućim generacijama – čuvajte prirodu i istražujte je s ljubavlju. Pančićeva omorika danas raste kao simbol tog nasleđa, dostojanstvena i tiha, ali snažna i otporna – baš kao duh naroda koji ju je otkrio.
Zašto je važna i danas?
U vremenu kada je sve više vrsta na ivici nestanka, Pančićeva omorika nas podseća koliko je priroda krhka, ali otporna. Takođe, ona je simbol nauke, zaštite prirode i nacionalnog identiteta.
Ako volite prirodu i planinarenje, ne propustite da zakoračite pod krošnje Pančićeve omorike – jednog od najređih i najlepših stabala Evrope.
