Mihajlo Pupin, naučnik svetske slave i uticaja koji je usavršio telefon i dobio Pulicerovu nagradu, u Ameriku je stigao sa svega pet centi u džepu
Mihajlo Pupin bio je naučnik svetskog glasa i prvi čovek sa ovih prostora koji je dobio Pulicerovu nagradu, a nagrada za doprinos nacionalnim interesima Sjedinjenih Američkih Država nosi njegovo ime.
Bio je jedan od osnivača organizacije iz koje će kasnije nastati američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija – NASA. Jedan krater na Mesecu nazvan je po njemu.
Ono što je manje poznato je da je, kao lični prijatelj Vudroa Vilsona, zaslužan za određivanje granica Srbije posle proboja Solunskog fronta i završetka Prvog svetskog rata. Naime, posle “Velikog rata” teritoriju današnjeg Banata je tražila Rumunija i savezničke sile bile su spremne da joj učine taj ustupak.
Pupin je tada kontaktirao predsednika Amerike i verovatno iskoristio svoj uticaj – izneo je podatke o svom rodnom selu,Idvoru, u kome žive Srbi i koje bi po toj podeli pripalo Rumuniji.
Proslavljeni naučnik je oduvek bio poznat kao veliki patriota, a Vilson je zaključio da Pupinovo rodno mesto ne može da ostane van njegove države. Banat je ostao Srbiji, a Pupin se vratio svom naučnom radu.
Kada je davne 1874. godine Mihajlo Pupin stigao u Ameriku, u džepu je imao svega pet centi. Dao ih je za pitu od šljiva i onda ostao potpuno bez novca, sam, u zemlji koju nije poznavao i među ljudima čiji jezik nije govorio.
Dve i po decenije kasnije, bio je naučnik svetske slave, bogat i uticajan. Za autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka“ Mihajlo Pupin je dobio Pulicerovu nagradu i tako postao prvi Srbin kome je dodeljeno ovo priznanje.
Od porodice nepismenih roditelja u malom selu u Srbiji, do doktora nauka u dalekom Njujorku, Pupinov put je vodio preko napornih fizičkih poslova, neprestanog učenja i usavršavanja, do mesta profesora elektrotehnike na Univerzitetu Kolumbija, položaja prvog diplomate Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i osobe u čiju je čast jedan krater naMesecu nazvan njegovim imenom.
Svetsku slavu Mihajlu Pupinu doneo je pronalazak “Pupinovi kalemovi” – 20 godina posle Aleksandra Bela on je patentirao izum koji je usavršio telefon i omogućio da danas njime razgovaramo na velike daljine, da se jasno čujemo i da u vezama nema šumova.
Ovaj pronalazak doneo mu je veliko bogatstvo, koje je Mihajlo Pupin trošio na osnivanje fondova za stipendiranje nadarenih studenata iz svog zavičaja, za zadužbine i muzeje.
Do kraja života, patentirao je još 23 pronalaska od kojih se većina koristi i danas – od tri dela koja sadrže svi elektronski uređaji: ispravljač, oscilator i pojačavač, Pupin je patentirao dva.
Čovek koji je svojim radom i trudom postigao sve, Mihajlo Pupin je savremenicima ostao u sećanju kao marljiv čovek. Iako već poznat i bogat naučnik, i dalje je odlazio na svoje imanje i obrađivao zemlju sa radnicima, a u slobodno vreme čitao i sakupljao dela pisaca sa prostora Balkana.
Sve manje ljudi danas veruje da se samo sopstvenim trudom i marljivim radom može napredovati i jednog dana mnogo postići. Ne tako davno, mladić iz Idvora otišao je daleko i osvojio svet. U jednom časopisu za mlade jednom je objavio tekst pod nazivom „Šta sanjalice mogu postići“.
Ako veruju i nikad ne odustaju – mnogo. Mihajlo Pupin je dokaz za to.[ultimate_spacer height=”30″][dt_fancy_title title=”Povezani članci” title_align=”left” title_size=”normal” title_color=”accent” el_width=”100″ title_bg=”disabled” separator_color=”default”][ultimate_spacer height=”30″ height_on_tabs=”” height_on_tabs_portrait=”” height_on_mob_landscape=”” height_on_mob=””]