Od neukog dečaka sa velikim ambicijama, preko monaha, do načitanog i obrazovanog prosvetitelja, reformatora i prvog ministra prosvete u Srbiji. Razvojni put Dimitrija Obradovića je bio napor i dug, ali želja da uči i da znanje prenese na srpski narod, bila je jača. Svojom požrtvovanošću i neprestanim radom, približio je Srbiji Evropu i svet, otvorivši vrata za prodor novih kulturnih i civilizacijskih tekovina.
Bilo je to davne 1739. godine u Banatu, kada se rodio se još jedan dečak po imenu Dimitrije. Kao i većina dece u to vreme, odgajan je da postane zanatlija. I ne bi se Dimitrije previše razlikovao od druge dece, da se u njemu nije razvijala velika strast prema crkvenim knjigama i asketskom načinu života. Kada je rodbina koja ga je odgajala saznala za veliku ljubav koju mali dečak gaji prema crkvi, poslali su ga na zanat. Tada je doneo prvu veliku odluku u životu – da pobegne u manastir i zamonaši se.
Dolazak u manastir Hopovo na Fruškoj Gori u prvi mah je bio ispunjenje Dimitrijevog sna. Dobio je monaško ime Dositej, počeo je da proučava crkvene knjige i da se upoznaje sa manastirskim životom kaluđera. Provodeći vreme sa drugim monasima, počeo je da shvata da se njegovi stavovi i želje dosta razlikuju od onih koje su se proklamovale u manastiru. Verski zanos je polako počeo da se gasi, i nakon tri godine Dositej odlučuje da napusti manastir, i da se otisne u svet.
Dositej Obradović osnovao je 1808. godine Veliku školu, preteču današnjeg Univerziteta u Beogradu, a 1810. godine i Bogosloviju. Kao član Praviteljstvujuščeg sovjeta bio je prvi ministar prosvete u Srbiji.
Čitanje Dušanovog zakonika, Ezopovih basni i drugih građanskih knjiga, približavale su mu racionalističko-prosvetiteljske ideje, ali i želju da što više putuje, sazna i čuje. Tada počinje da obilazi Balkan, Malu Aziju, Italiju, Nemačku, Francusku, Englesku, Rusiju i mnoge druge države. Kao učitelj, domaći vaspitač ili manastirski gost, Dositej je putovao punih četrdeset godina. Za to vreme je izučavao grčki i nemački jezik, filozofiju, književnost i kulture različitih naroda.
Iz susreta sa drugim verama, kulturama i jezicima, Dositej je poneo veliko znanje. Tada se javlja potreba da sam nešto napiše i da sve ono što je naučio prenese na svoj narod. U početku su njegovi radovi bili prerada ili prevod popularnih praktično-moralnih spisa novogrčkih i italijanskih. Prvu knjigu „na prost srpski jezik“ napisao je 1765. godine i time udario osnov za svoj bogati i plodonosni književni rad.
Od 1783. godine Dositej počinje objavljivati svoja glavna i najbolja dela. Prvo je štampao „Život i priključenija“ u kome je opisao svoj život od rođenja do četrdeset i treće godine, osvrćući se na potrebe škole i nauke, ali i oštru kritiku duhovne zaostalosti kaluđera. Zatim dolaze „Sovjeti zdravoga razuma“ u kojima je sabrao najizabranije misli i savete učenih ljudi s raznih jezika prevedene, i „Sobranije“ zbirku ogleda iz morala i praktične filozofije o patriotizmu, čitanju, umerenosti…
Pismo Haralmpiju“ napisano je u aprilu 1783. godine i predstavlja čuveno Dositejevo programsko pismo, gde su u vidu manifesta izložene njegove osnovne ideje. Njegov cilj je bioda napiše knjigu u kojoj će na prostom narodnom jeziku prevesti mudre misli slavnih ljudi. Želeo je da svaki seljak u Srbiji razume njegove reči, i da se uz pomoć njih obrazuje, prosveti i poboljša narav.
Tu misiju je nastavljao, ne odustajući od načela da nauku i filozofiju učini dostupnim svim ljudima, od obrazovanih do onih u najzabačenijim selima. Zalagao se za versku trpeljivost i ravnopravnost, kao i svemoć razuma. Srpsku kulturu i književnost je sa lokalnog, plemenskog i veroispovednog nivoa podigao na novi, nacionalni nivo sa čistim narodnim jezikom, namenjenim najširim slojevima srpskog naroda.
Čim je doznao za podizanje Prvog srpskog ustanka, stavlja se u službu srpskih ustanika. Prvo je prikupljao priloge, vršio razne poverljive misije između ustanika i Rusije, a onda došao u Srbiju. Postao je Karađorđev savetnik, i svim silama i znanjem pomagao ustrojstvu nove države. U oslobođenoj Srbiji proveo je poslednjih pet godina života, dajući ogroman doprinos srpskom prosvetiteljstvu i nauci.
Dositej Obradović preminuo je 28. marta 1811. godine u Beogradu. Iza sebe je ostavio mnoštvo dela, prevoda, saveta i naravoučenija, a po istrajnosti i borbi da srpsku književnost i misao podigne na viši nivo, ostaće zauvek upamćen kao najznačajniji srpski prosvetitelj i reformator.[ultimate_spacer height=”30″][dt_fancy_title title=”Povezani članci” title_align=”left” title_size=”normal” title_color=”accent” el_width=”100″ title_bg=”disabled” separator_color=”default”][ultimate_spacer height=”30″ height_on_tabs=”” height_on_tabs_portrait=”” height_on_mob_landscape=”” height_on_mob=””]
