Srpske vojničke uniforme

U Veliki rat srpska vojska je ušla u pojednostavljenoj uniformi maslinasto-sive (SNB) boje koja je sitnim detaljima odvajala više činove od nižih. Ovaj simplifikovani trend u odevanju vojnika uvele su mnoge evropske vojske na početku 20. veka, a Srbija je bila među prvima. Pojednostavljivanje uniforme ujedno je simbolisalo i izjednačavanje vojnika na bojnom polju.

Do početka dvadesetog veka vojske evropskih zemalja odlikovale su raznobojne uniforme bogate detaljima. U tome se išlo toliko daleko da je u pojedinim vojskama čak svaki puk imao svoju boju. Međutim, novi vek doneo je i nove trendove u odevnju vojske potkrepljene zapažanjima da vojnikovo odelo mora da se uklopi u okolinu i bude što jednostavnije kako bi se vojnik lakše kretao. Osim toga, ratovi su iziskovali sve veću proizvodnju vojničke opreme koja je bila veoma skupa, pa je ovo pojednostavljenje bilo ujedno i korisno za državne budžete.

Pohodna kapa Stepe Stepanovica Vojni muzej — Pohodna kapa Stepe Stepanovića

Kraljevina Srbija bila je jedna od prvh zemalja Starog kontinenta koja je još 1908. godine obojila vojničku uniformu u maslinasto-sivu tzv. SNB boju. U ovoj uniformi srpski vojnici su prošli kroz Balkanske ratove (1912-1913), ne sluteći da gotovo neće stići ni da je odlože, jer ih iza ćoška čeka novi rat, čiju je cenu brojem žrtava Srbija skupo platila.

Umorna i istrošena srpska vojska se na tom velikom svetskom ratištu, na prvi pogled najviše izdvajala šajkačom koja je, bez izuzetka, stajala na glavi svakoga ko se borio pod srpskom zastavom. Međutim, nisu sve šajkače bile iste. Oficirska šajkača je bila tvrda sa suncobranom i kokardom (emajlirana trobojna oznaka za kapu sa kraljevim monogramom), dok su vojvode imale i podbradnik a pri vrhu šajkače zlatni širit.

Pletenice vojvode Zivojina Misica — Pletenice vojvode Živojina Mišića

Kroj srpske uniforme imao je uzor u uniformi jednog odreda austrijske vojske koji je boravio u Meksiku.

Vojnička bluza koja se koristila u Velikom ratu skrojena je još 1860. godine. Nju odlikuje jednostavan kroj sa skrivenim kopčanjem sedam dugmadi i 4 našivena džepa. Gornji džepovi bili su specifični zbog trokrakih preklopaka. Jaka (kragna) bluze je bila podignuta, a na njoj su se nalazile oznake rodova i struki. Bez obzira na boju, ovaj praktičan model se zadržava sve do 1941. godine.

Sitni detalji na bluzi pravili su razliku među vojnicima. Na kragni se nalaze našivci koji obeležavaju boju roda: crveni je obeležavao pešadiju, plavi konjicu, crni artiljeriju, mrki sanitet, višnjev inženjeriju. Na rukavima oficirske i vojničke uniforme nalaze se ispuske, a na narukavlju gajtan u boji roda. Još jedan detalj po kome se razlikuju oficiri od redova su epoletuške, dok vojvode imaju vojvodske pletenice na epoletama.

Uniforme za srpsku vojsku proizvodili su strani liferati, pa se kao posledica toga ponegde može videti i bluza sa donjim našivenim džepovima sa dugmićima. A od kraja 19. veka proizvodnju uniformi preuzima Oficirska zadruga.

Šinjel srpskih vojnika bio je dugačak do polovine listova, a odlikovalo ga je dvoredo kopčanje. Oficiri su imali deltoidne oznake na kragni šinjela. Na desnoj naramenici nalazo se pomoćni kaišić koji je služio za nošenje puške. Vojnici su mogli da podignu šinjel i zakopčaju ga sa stražnje strane kako bi oslobodili noge i lakše se kretali.

sinjel — Srpski šinjel iz Prvog svetskog rata

Na čakšire, široke u bokovima a sužene pri dnu, kod većeg dela srpske vojske nastavljali su se opanci, mada su bile prisutne i cokule u kombinaciji sa uvijačima koji štite vojnike tokom hladnih dana.

Sastavni deo uniforme bila je i torbica najčešće od platna u kojoj su vojnici nosili svoje potrepštine.

S obzirom na to da je ratno stanje trajalo pet godina, uniforma nije mogla biti obezbeđena za sve, pa je veliki deo srpske vojske bio odeven u narodno odelo. Jedino je šajkača bila neizostavno obeležje srpskog vojnika. Sve do dolaska na Krf, januara 1916. godine.

Onaj deo srpske vojske koji je preživeo povlačenje preko Albanije, stigao je na Krf u pocepanim i razdrljenim uniformama. Nakon oporavka, saveznici su im poklonili nove uniforme među kojima su dominirale francuske „Blu horizon“ (fr. Blue Horizon) i britanske „Kaki“.

Francuska BLEU HORIZONT bluza iz Prvog svetskog rata

Plavu francusku uniformu dopunjavao je „Adrijan“ šlem na kome se za srpsku vojsku nalazio srpski grb. Čakšire ove uniforme bile su slične srpskim, dok je košulja imala uspravnu kragnu, neskriveno kopčanje i našivene džepove. Britanske „kaki“ (en. Khaki) uniforme imale su oborenu kragnu na bluzi sa dva para našivenih džepova, gornjim i donjim.

Ove uniforme bile su mahom na telima srpskih junaka koji su zajedno sa francuskim saveznicima oslobađali Srbiju oktobra i novembra 1918. godine. Danas se skoro sve ove uniforme srpske kraljevske vojske mogu videti u Vojnom muzeju u Beogradu u odeljku posvećenom Velikom ratu.

Austrija je ušla u rat sa plavim uniformama ali je već 1915. godine zamenila ove uniforme drugim u boji koja odovara terenu jer su njeni vojnici pre toga bili jako upadljivi.

Tekst je podržan od strane Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.[ultimate_spacer height=”30″][dt_fancy_title title=”Povezani članci” title_align=”left” title_size=”normal” title_color=”accent” el_width=”100″ title_bg=”disabled” separator_color=”default”][ultimate_spacer height=”30″ height_on_tabs=”” height_on_tabs_portrait=”” height_on_mob_landscape=”” height_on_mob=””]