Osobine kao što su izdržljivost, hrabost i sposobnost da u teškim vremenima i uslovima kada već izgleda da je mrtva, srpska država ustane, prepoznate su u čudesnom cvetu-Natalijinoj ramondi. Ova biljka sa veoma retkim moćima, neobičnim staništima na kojima raste i imenom koje je dobila po kraljici Nataliji Obrenović, postala je glavni motiv za amblem Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
U jednom železničkom vagonu u Kompijenu, 11. novembra 1918. Godine, sile Antante i Nemačka potpisale su primirje i time okončale Prvi svetski rat. Skoro 95 godina nakon istorijski važnog datuma za gotovo čitav svet, Republika Srbija od 11. novembra 2012. godine obeležava „Dan primirja u Prvom svetskom ratu” kao državni praznik. Obeležavanjem ovog datuma odata je počast svim vojnicima Kraljevine Srbije koji su se hrabro borili, kao i svim nevino nastradalima u periodu od 1914-1918. godine.
Tokom ove četiri godine Kraljevina Srbija je morala da donese teške odluke, da podnese velike gubitke i stradanja, i da odoli mnogim iskušenjima. Od veličanstvenih pobeda na Kolubari i Ceru, do Solunskog fronta i Albanske golgote, srpska država se na kraju našla na strani država pobednica i uspela da se kao feniks izdigne iz pepela koji je Veliki rat ostavio za sobom.
Upravo ta magična sposobnost povratka u život, predstavlja glavnu sponu između srpske države i Natalijine ramonde. Naime, lepotom svojih ljubičastih listova kao i mogućnošću da se uz pomoć par kapljica vode vrati u život, Natalijina ramonda nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pored toga ovaj čudesni cvet raste na Kajmakčalanu, poprištu slavne bitke u Velikom ratu, pa je sve ukazivalo na to da ovaj cvet sa punim pravom zaslužuje da se nađe na amblemu za Dan primirja, kao i da predstavlja simbol preporoda srpske države.
Natalijinu ramondu (Ramonda nathaliae) je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao Josif Pančić. Ovaj cvet je endemska vrsta zapadnog Balkana, i raste u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Ramonda nathalie ima pretežno okrugle tamno ljubičaste listove, i raste do visine od 2.150 m.
Značka koja se od 2012. godine nosi nedelju dana pre, kao i na dan samog praznika, predstavlja kombinaciju cveta Natalijine ramonde i čuvene albanske spomenice. Sa jedne strane, cvet predstavlja vaskrs srpske države koja se posle Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila svoj put, a sa druge strane albanska spomenica predstavlja najveće stradanje srpskog naroda u ovom ratu, a to je povlačenje preko Albanije.
Pre nego što je postao državni praznik, Dan primirja se obeležavao od 2005. godine na prvim časovima u osnovnim i srednjim školama. Od 2012. godine kada zvanično postaje državni praznik, značke sa amblemom Natalijine ramonde i albanske spomenice nose državni funkcioneri, medijske ličnosti, kao i građani Srbije. Ovaj dan se praznuje neradno.
Pored Natalijine Ramonde, poznata je i Ramonda serbica. Iako pripadaju istoj porodici, ove dve cvetnice se pre svega razlikuju po obliku i boji listova, ali i po izdržljivosti. Ramonda serbica ima pretežno rombične svetlo ljubičaste listove, a Ramonda nathalie ima pretežno okrugle tamno ljubičaste listove. Jedino mesto na svetu gde ove dve Ramonde rastu jedna pored druge je okolina Niša.
Tekst je podržan od strane Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.