Novembar u Srbiji: mesec krsnih slava

Jesen predstavlja vreme kada se veliki broj srpskih domaćinstava okuplja, kako bi u krugu najbližih obeležili jedan od najvažnijih datuma u godini – kućnog sveca ili porodičnog pretka.

Proslavljanje kućnog sveca posebno je važan dan u godini svake srpske porodice. Tada se kuća ispuni rodbinom i prijateljima, a trpeza raznim jelima vrednih domaćica.

slavski kolac Iz tog razloga se novembru i velikom broju slava gotovo svi raduju. Osim što su ovo dani kada se iz mnogobrojnih domova mogu čuti veseli razgovori, muzika i smeh, mogu se osetiti i prijatni mirisi domaćih specijaliteta.

Naime, na slavskim trpezama se uvek nađu raznovrsna jela tradicionalne srpske kuhinje. Od gibanice, proje, ajvara, kajmaka i pršute, preko čorbe i sarme, do pečenja i raznih poslastica.

Naravno, nezaobilazna je i čuvena šljivovica koja se posebno čuva za ovu priliku. Zbog velike količine hrane i pića, mnogi period slava u šali nazivaju i „vremenom kalorija“, jer svi obično dobiju po koju kilu.

Ali, novembar svakako nije trenutak kada treba mariti za kalorije i paziti na kilograme. S’obzirom da se u ovom mesecu proslavlja preko deset kućnih svetaca, u srpskom narodu se često kaže: „pola Srbije slavi, a druga polovina ide na slave“. Iz tog razloga, male su šanse da se izbegne bogata srpska slavska trpeza.

Nekoliko dana pre krsne slave sveštenik posećuje domove onih koji proslavljaju, kako bi uz molitvu osveštao vodicu. Na dan slave svaki ukućanin ima svoje zaduženje. Glavna uloga domaćina je da „digne slavu“, domaćice da napravi slavski kolač i žito, a deca obično služe žito i ostale tradicionalne specijalitete.

Neke od krsnih slava koje proslavlja najveći broj porodica u novembru su Sveti Arhanđel Mihailo ili Aranđelovdan i Sveti Velikomučenik Dimitrije ili Mitrovdan. Pored njih u ovom mesecu veliki broj domaćinstava u Srbiji obeležava i Svetog Kozmu i Damjana (Vračevi), Svetog velikomučenika Georgija (Đurđic), Svetog kralja Stefana Dečanskog (Mratindan), Svetog Jovana Milostivog i čak sedam drugih.

Za ove važne datume, vezuju se i mnogobrojni mitovi i legende, kao i narodna verovanja. Tako se, na primer, smatra da kakvo je vreme na Aranđelovdan, da će tako biti tokom cele zime i proleća. Za Mitrovdan svako treba da je u svom domu inače će cele godine noćivati po tuđim kućama, a u danima od Đurđica do Svetoga Mrate ništa ne treba da se daje iz kuće i ništa ne treba da se pere.

Serbian-Traditional-Bread

Verovanja i mitova ima mnogo, a jedinstveni običaj koji se među Slovenima najbolje očuvao u srpskom narodu, definitivno je najbolji čuvar tradicije i duhovnosti. Iako nema tačnog podatka o tome koliko porodica u Srbiji obeleževa kućnog sveca, poznato je da u srpskom narodu postoji čak sedamdeset i osam slava.