Već i sam početak decembra u vazduhu počinje da rađa uzbuđenje i osećaj da se neka promena bliži. Kreće se sa organizovanjem odmora, idejama za ukrašavanje novogodišnje jelke, kupovinom poklona, pisanjem čestitki i nezaobilaznim planiranjem dočeka Nove godine. Ali, nije oduvek bilo tako.
Prva ikada zabeležena Nova godina se odigrala u Mesopotamiji, u drevnom Vavilonu, negde oko 2.000 godina pre nove ere sredinom marta, ali su u različitim kulturama tog prostora korišćeni i različiti datumi. Prvi su Stari Rimljani Novu godinu proslavili 1. januara 153. godine pre nove ere.
Ukoliko se vratimo u daleku istoriju, shvatićemo da se Novoj godini nekada nije pridavao ni približno veliki značaj kao što je to slučaj danas. Slavilo se kada, kome i kako je odgovaralo, i tako je bilo poprilično dugo. Pre Drugog svetskog rata, u Srbiji se ovaj praznik u tek ponekom domu obeleževao uz skromnu posnu trpezu, bez pompe i velikog slavlja.
Fenomen ovog praznika u srpskom narodu se ustaljuje u socijalističkoj Jugoslaviji, a mnogi analitičari razlog za to nalaze u politici.
Praznik koji će biti zajednički za sve narode bivše Jugoslavije, nametnuo se kao potreba. Iako je obeležavanju Nove godine dugo trebalo da prodre u ruralne sredine, nakon Drugog svetskog rata on dobija na punom značaju.
Najviše zaslužni za opšte prihvatanje novog praznika koji se raniji nazivao “Mali Božić”, bili su televizija i deca. Emitovanje crno belih slika koje su prikazivale ljude koji slave i nazdravljaju Novoj godini, imalo je velikog efekta na javnost.
Sa druge strane, insistiralo se na Novoj godini kao dečjem prazniku, odnosno danu pionira koji su tada sumirali rezultate svoga rada.
Tako je Nova godina u Srbiji proglašena za praznik 1955. godine, što je ujedno bio početak proslavljanja i obeleževanja Nove godine nalik na onom danas. Ipak, nije sve ostalo isto.
I ranije su se organizovale raskošne proslave, oblačile impozantne haljine i lepa odela, ali su se mesta, muzika i način zabavljanja promenili.
U vreme SFRJ slavlja su se obično organizovala u domovima kulture i vojske, fabrikama i radnim organizacijama. Puštali su se šlageri, bluz i rok muzika, a ples je bio jedan od omiljenih i neizostavnih delova večeri.
Svi su igrali – i vešti i manje spretni plesači. Priče iz 60, 70 i 80-ih svedoče i o osećaju zajedništva i pripadništva, koji posredstvom tehnologija polako ali sigurno nestaje.
Još jedna neizostavna stavka bilo je i pripremanje novogodišnje trpeze. Bilo je tu raznovrsne hrane, a običaj je bio da svaka domaćica napravi po neko jelo i ponese ga na proslavu. Tako se dobijala bogata gozba, u čijoj pripremi se zajednički učestvovalo.
Poslednja decenija 20. veka, unela je promene u način proslavljanja Nove godine. Naime, novi trend dočeka novogodišnje noći postao je okupljanje na trgovima ili takozvane ulične proslave. Ljudi su po ugledu na velike svetske metropole počeli da se sastaju na ukrašenim gradskim trgovima, gde uz muziku, petarde, vatromet i piće ispraćaju staru i dočekuju Novu godinu.
Pored trgova, novogodišnje žurke se organizuju i u klubovima, restoranima, hotelima i kafićima, gde se takođe okuplja veliki broj ljudi. Nova godina se slavi do ranih jutarnjih časova uz različite muzičke žanrove, a tradicija je da se veče završi uz takozvani turbo-folk. U Srbiji se praktikuje je i “repriza Nove godine”, koja se organizuje 1. januara.
Kakva nas Nova godina očekuje za deset i više godina, možemo samo da nagađemo. Priče o teleportovanju i tehnologijama koje će omogućiti da budemo na dva mesta u isto vreme, nešto su što možda i nije tako daleko od realnosti.
Ipak, za sada, uživajte u prazničnoj atmosferi sa najbližima, i recite nam da li vam se više dopada kako se nekada, ili kako se danas proslavlja Nova godina?
Foto: www.kurir.rs