Zakonom o platnim uslugama je dozvoljeno da i nebankarske institucije mogu da se bave pružanjem platnih usluga ili izdavanjem elektronskog novca, a uslov je da prođu proces apliciranja kod NBS i dobijanja licence, rekla je Stanić na Kopaonik biznis forumu, na panelu “Ekonomija bez gotovine”.
Od početka primene zakona, od oktobra prošle godine, izdate su tri licence, a ima ih još u proceduri.
“Naš cilj je bio da povećanjem konkurencije bankama i Pošti utičemo, ne samo na kvalitet ovih servisa, nego i na cenu, jer je cena značajan faktor kada se korisnici opredeljuju za platna rešenja“, rekla je ona.
Precizirala je da prvi put postoji mogućnost osnivanja domaćih srpskih institucija elektronskog novca, srpskih pejpalova i njihov potencijal je na unutrašnjem tržzištu.
“Do sada ste imali situaciju da je samo jedna banka pružala uslugu prihvatanja platnih kartica u virtuelnom prostoru, od nedavno je to pet banaka, ali konkurencija će doneti dalje unapređenje e-poslovanja u našoj zemlji”, rekla je Stanić.
Plaćanje platnim karticama je veoma važno i za suzbijanje sive ekonomije, rekao je državni sekretar Ministarstva finansija Nenad Mijaliović i dodao da je udeo sive ekonomije u Srbiji, prema nekim procenama, 30 odsto.
Na skupu je rečeno da je region u tom smislu napredovao, a Hrvatska, Slovenija i Rumunija su otišle daleko, ako pričamo o elektronskoj trgovini.
Stručnjak iz oblasti elektronske trgovine Aleksandar Birovljev rekao je da se 15 odsto trgovine obavlja platnim karticama, a pretpostavlja se da se 80 odsto plaća u kešu.
“Elektronska trgovina ima veliki potencijal”, rekao je on i dodao da se u poslednjih pet godina u Srbiji beleži dvostruki rast u smislu broja transkacija na godišnjem nivou.
Hrvatska je pre tri ili četiri godine bila 10 puta jača, a prema poslednjim statistikama, ta razlika je vrlo mala, rekao je Birovljev.
Potrošnja putem platnih kartica na internetu je porasla za 36 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izvor: Tanjug