Svi znamo da su venčanja u Srbiji velika i bučna, da se uvek pravi velika pompa i da slavlje može da traje i po nekoliko dana.
Ali da li znate za ove stare i skoro zaboravljene običaje za koje prosto nećete verovati da su postojali? A da neki postoje i dalje?
Kada provodadžija “odradi” dobar posao, tj. kada prosidba dobro prođe i mladenci odluče da se venčaju, oni moraju da kupe cipele provodadžiji da bi im ljubav bila duga i srećna.
Nakon ugovorene svadbe, par dana pred venčanje kreće se u pozivanje svatova. Tada mladić iz mladoženjine kuće, zvan buklijaš, odlazi u kuće gostiju i poziva ih na svadbu. On nosi čuturu napunjenu vinom ili rakijom i okićenu peškirom i cvećem, a gosti treba tu čuturu (bukliju) da okite novcem.
“Žarač”, upadljivo obučena osoba okićena vencem ljutih paprika i sa bičem u ruci, ima “jednostavan” zadatak – da skreće pažnju “zlih očiju” kako ne bi nanele zlo mladencima.
Svatovsku kolonu predvodi…
Barjaktar ili stari svat, sa trobojkom na čijem se koplju nalazi jabuka. Inače, svatovi u Srbiji su najčešće okićeni peškirima, cvećem ili ruzmarinom. I njihovi automobili su okićeni kao što su nekada bili čeze i fijakeri.
Stari svat, ranije mladoženjin ujak a danas drugi svedok, je osoba sa kontradiktorinim osobinama, ali i ulogama. U pitanju je odgovorna osoba koja sve organizuje ali je i odgovorna za stvaranje vesele atmosfere. Nekada, nakon svadbe, stari svat bi, zakićen vencem suvih paprika, zahtevao da mlada i mladoženja igraju u tepsiji.
Ovo je samo jedno od pravila kojih bi mlada trebalo da se pridržava prilikom oblačenja. Međutim, Srbi su maštovit narod te postoji čitav niz verovanja vezanih samo za oblačenje mlade. Većina je vezana za odbijanje zlih sila, demona, urokljivaca, koji su pojačano “delovali” tokom ovih dana veselja.
Mlade su se ponekad kitile i ogledalcem kako bi se demoni uplašili od svoje ružnoće.
Ukoliko bi se slučajno desilo da se sretnu dve svatovske povorke na putu iz jednog sela u drugo, mlade bi morale da se kriju jer se smatralo da će nevesta koja bude viđena ni manje ni više nego umreti.
Još jedan recept protiv uroka bio je da mlada u toku spremanja za venčanje drži čen belog luka u nedrima.
Ukoliko mlada ne želi da prolije mnogo suza tokom braka, ona ne sme nositi bisere. Oni simbolizuju upravo suze.
Nevestinjski venac imao je višestruki zadatak kad su u pitanju srpske svadbe. Prvenstveno je izdvajao mladu od ostalih svatova, a njegova druga funkcija bila je zaštita mlade od zlih sila. Pravljen je od najrazličitijih materijala, a često je imao neobične elemente poput rese od konjskog repa, paunovog pera, amajlije u obliku krsta, itd. Venac je takođe izražavao želju za plodnošću.
Osim zaštite od zlih sila, uloga vela je da prikrije lepotu neveste od pogleda drugih muškaraca.
Gađanje jabuke je jedan od najzastupljenijih običaja u Srbiji. Potiče od davnina i dalje se praktikuje. Tast postavlja jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu i dok je mladoženja puškom ne pogodi on ne može izvesti mladu iz kuće.
Mladu prodaje njen rođeni brat, a kupuje mladoženja ili stari svat. Kad su u pitanju srpska venčanja ovo je možda najzanimljiviji običaj. Zašto? Zato što mladoženja može da dobije “lažnu mladu”, najčešće muškarca prerušenog u mladu. A može i da se desi da mladoženja nadmudri ostale i ukrade mladu tako što uskoči kroz prozor na drugoj strani kuće.
Još jedan neobičan srpski svadbeni običaj je da prilikom kupovine mlade, mladoženjin brat stavlja novac u mladinu cipelu i okreće je tri puta.
Pre venčanja, mlada pije piće iz staklene čaše, zatim nazdravlja i baca čašu. E sad, ukoliko se čaša razbije kaže se da će se roditi muško, a ako ne žensko dete.
Na ceremoniji venčanja u toku izjašnjavanja oko sklapanja braka, mlada po običaju treba da nagazi supružnika kako bi vodila glavnu reč u kući.
Za vreme čestitanja, mlada postavlja neudatim devojaka ovo pitanje. Ona koju mlada povuče za nos će se po verovanju sledeća udati.
Nakon venčanja u crkvi mlada preko glave baca jabuku u koju su zabodeni novčići. Slično kao sa bidermajerom, muškarac koji je uhvati sledeći će se oženiti.
Pri ulasku u svoj novi dom, mlada od svekrve uzima sito i baca ga na krov kuće. Ako se sito zadrži na krovu i mlada će se zadržati u kući. Takođe postoji običaj posipanja svatova pšenicom, žitom, pirinčem, ječmom, idt. što simboliše plodnost, brojno potomstvo i izobilje u budućem bračnom životu.
Ovoga puta mlada je lomi ispred kuće u kojoj će živeti kako bi sve svađe ostale van kuće.
Takođe, pri ulasku, nevesta tri puta podiže “nakončeta” (muško dete) kako bi rađala mušku decu.
Kad je u pitanju ulazak mlade u nov dom, postoji dostoji dosta običaja. Jedan od najstarijih je preskakanje ili prenošenje preko praga. Ono se radi zbog verovanja da su nekada pokojnike sahranjivali ispod ognjišta ili praga. Zato mlada gleda da ne nagazi na prag kako ga ne bi oskrnavila.
Pre nego što mlada uđe u kuću, na prag se stavi bokal s vodom. Pri ulasku, mlada treba da ga obori nogom. U pitanju je skoro zaboravljeni običaj koji je bio namenjen dobrobiti kuće.
Po ulasku, svekrva nevesti daje med da bi joj brak bio sladak.
Ovoga puta mlada neudata devojka kači hleb oko ruke da bi mlada bila poslušna.
Mladina majka pre svečanog ručka uručuje mladencima materinu pogaču. Oni treba da je lome zajedno, a ko odlomi veće parče pogače, biće gazda u kući.
U nekim delovima Srbije mlada posle ponoći oblači umesto venčanice crvenu haljinu koja simbolizuje veliku ljubav u braku.
I za kraj jedan zaista neobičan, pa i pomalo smešan običaj. Naime, kada kum reši da krene kući, on ne sme da dotakne zemlju. On zato naizmenično gazi po dvema stolicama, i pri tom niko ne pomaže.