Kolika je radost stajati na najvišem stepeniku pobedničkog postolja sa zlatnom medaljom oko vrata i pevati himnu koja je prvi put intonirana od kada se naši sportisti na Olimpijskim igrama takmiče pod imenom Srbija, osetila je jedino 20-godišnja devojka iz Beograda – tekvondo reprezentativka Milica Mandić.
Srbija je na Olimpijskim igrama u Londonu prvi put u svojoj olimpijskoj istoriji imala predstavnike u kod nas relativno novom sportu koji se zove tekvondo (taekwondo) – korejskoj borilačkoj veštini koju odlikuju atraktivne nožne tehnike i brzina. Niko se nije nadao da će na Olimpijadi upravo ovaj sport osvojiti 100. olimpijsku medalju za Srbiju i proslaviti našu zemlju. Možda je baš zbog toga tekvondo na Igrama bljesnuo zlatom! Milica Mandić je na OI bila jedina predstavnica Srbije u tekvondou u kategoriji preko 67 kg.
Pa iako je 2011. godine na svetskom prvenstvu osvojila bronzanu medalju, a na evropskom 2012. srebro, ona je postala istinska sportska heroina Srbije kada je u Londonu napravila neverovatnu seriju pobeda, plasirala se u finale i osvojila zlatnu medalju.
Milica Mandić je u istom danu savladala sve rivalke nad kojima joj je ranije pobeda izgledala nedostižna. U četvrtini finala pobedila je olimpijsku šampionku iz Pekinga, a u polufinalu je savladala i osvajačicu dve bronzane i dve zlatne medalje na evropskim prvenstvima u poslednje 3 godine, dok je u samom finalu pobedila aktuelnu evropsku šampionku i prvog favorita Francuskinju, En-Karolinu Graf.
Put do istorijskog uspeha nije bio ni malo lak. Kao jedina takmičarka beogradskog tekvondo kluba „Galeb” u svojoj kategoriji, Milica Mandić je pre Olimpijade trenirala sa muškim kolegama koji su oponašali njene protivnice čije su pokrete prethodno pažljivo proučavali.
Pred samu Olimpijadu Milica je bila optimista, ali je tražila svoj mir kako bi godine žrtvovanja, truda i svakodnevnih napornih treninga pretočila u najveće sportsko priznanje.
Milica Mandić svakog dana trenira po dva puta, a 2011. godine je imala tek tri-četiri nedelje slobodnog vremena.
Van treninga i sporta Milica živi kao i mnogi drugi njeni vršnjaci u Srbiji. Voli šetnje po Beogradu, kafe sa drugaricama u „Flertu“ i košarkaške utakmice svog omiljenog „Partizana“.
Ipak, najveći deo vremena provodi sa sestrom i roditeljima u jednoj jedinoj sobi malog stana koji svakako ne pruža uslove za odmor i život koji su potrebni vrhunskoj sportistkinji.
Ni sala za trening u kojoj je Milica Mandić rasla u olimpijsku šampionku nije ni blizu potrebnom kvalitetu.
Zapravo je to garaža koju je za potrebe tekvondo treninga preuredio njen trener Dragan Jović. Da bi i to mogao, on je prodao svoj stan i sa porodicom se preselio u iznajmljeni.
U postojećim okolnostima i bilo koji bolji rezultati su ravni čudu, ali je Jović uprkos tome pokazao da ume da pravi vanserijske šampione i u uslovima koji ih nisu dostojni.
Milica je snažnom voljom uspela da prevaziđe sve poteškoće i neustrašivo se popela na olimpijski vrh svetskog tekvondoa.
Nakon fantastičnog rezultata ove lepe Beograđanke sigurno je da će tekvondo i njegova popularnost u Srbiji naglo napredovati. Naša zlatna olimpijka Milica Mandić, njene kolege i treneri nadaju se da će Srbija posle njenog uspeha obratiti više pažnje na ovaj sport i snažnije pružiti zasluženu podršku njegovoj promociji i razvoju.
Related Articles
Ulaganje u nekretnine u Srbiji: mogućnosti, trendovi i ključni uvidi
September 17, 2024
Otkrijte Jagodinu: mesto kulture, prirode i zabave
September 16, 2024
