Ko su ljudi na srpskim novčanicama?

Novčanice nisu samo sredstvo plaćanja – one su i mala putovanja kroz vreme. Kada pogledamo dinare koje svakodnevno koristimo, u rukama držimo priče o ljudima koji su oblikovali srpsku istoriju, nauku, umetnost i identitet. Svaka novčanica je omaž ličnostima čiji su životi i dela ostavili neizbrisiv trag, ne samo u Srbiji, već i u svetu.

10 dinara – Vuk Stefanović Karadžić

Reformator srpskog jezika i pisma, čovek koji je Srbiju uveo u modernu epohu pismenosti. Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864) uveo je fonetsko pravilo „Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“, čime je oslobodio jezik nepotrebne složenosti.

Prikupljao je i objavljivao narodne pesme, bajke i poslovice, dajući svetu uvid u bogatstvo srpskog usmenog stvaralaštva. Njegova reč je bila jednako snažna u seoskoj priči kao i u evropskim akademskim krugovima. Danas je njegov lik na 10 dinara podsetnik da je identitet jednog naroda neraskidivo vezan za jezik.

20 dinara – Petar II Petrović Njegoš

Njegoš (1813–1851) bio je vladar Crne Gore, pesnik i filozof, a njegovo delo „Gorski vijenac“ smatra se jednim od najznačajnijih u celokupnoj južnoslovenskoj književnosti. Na tronu se našao veoma mlad, a osim što je brinuo o odbrani i slobodi naroda, bio je i duboko misaon čovek.

Njegove pesme i misli nose u sebi i religiozni ton i filozofsku dubinu, što ga svrstava među najveće mislioce XIX veka. Novčanica od 20 dinara sa njegovim likom simbolizuje neraskidivu vezu slobode, kulture i duhovnosti.

50 dinara – Stevan Stojanović Mokranjac

Poznat kao „otac srpske muzike“, Mokranjac (1856–1914) bio je kompozitor, dirigent i pedagog. Najpoznatiji je po „Rukovetima“ – ciklusima muzičkih dela u kojima je obrađivao narodne melodije i pretvarao ih u umetničke kompozicije. Kao dirigent Beogradskog pevačkog društva, uzdigao je hor u jedan od najboljih na Balkanu.

Pored stvaralaštva, bio je i neumorni pedagog, koji je oblikovao generacije muzičara. Njegova muzika i danas se izvodi širom Srbije, a novčanica od 50 dinara odaje počast umetničkoj tradiciji i muzici koja je stub nacionalnog identiteta.

100 dinara – Nikola Tesla

Nikola Tesla (1856–1943) jedan je od najpoznatijih naučnika u istoriji čovečanstva. Njegovi pronalasci u oblasti elektriciteta, naizmenične struje i bežičnog prenosa energije promenili su svet zauvek. Tesla je bio vizionar, ispred svog vremena, koji je tragao za načinima da energija postane dostupna svima.

Iako je život završio skromno, bez velikog bogatstva, njegovo nasleđe živi kroz svakodnevnu upotrebu električne energije i moderne tehnologije. Novčanica od 100 dinara sa njegovim portretom simbolizuje genijalnost i univerzalni duh nauke.

200 dinara – Nadežda Petrović

Prva žena na srpskom papiru novca i simbol borbe, umetnosti i humanosti. Nadežda Petrović (1873–1915) bila je slikar impresionista i ekspresionista, školovana u Minhenu, ali duboko vezana za srpsku narodnu tradiciju. Osnivač je umetničkog društva „Lada“, a njene slike se danas smatraju vrhunskim delima srpske moderne umetnosti.

Osim što je bila umetnica, Nadežda je bila i dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, gde je i preminula od tifusa. Njeno lice na 200 dinara govori o hrabrosti žene koja je spajala umetnost i požrtvovanost.

500 dinara – Jovan Cvijić

Geograf, etnolog i predsednik Srpske kraljevske akademije. Jovan Cvijić (1865–1927) bio je jedan od najvećih istraživača Balkana. Njegova „Antropogeografska ispitivanja“ i studije o migracijama stanovništva i reljefu Balkanskog poluostrva postavile su temelje moderne geografije u Srbiji.

Cvijić je bio i univerzitetski profesor, poznat po harizmi i predavačkom stilu. Novčanica od 500 dinara s njegovim likom ističe značaj nauke u razumevanju ne samo prostora, već i društva i kulture.

1.000 dinara – Đorđe Vajfert

Jedan od najznačajnijih srpskih industrijalaca i guverner Narodne banke Srbije. Đorđe Vajfert (1850–1937) bio je poreklom Nemac, ali je čitav život posvetio Srbiji. Pokrenuo je rudarstvo u zemlji, otvorio prvu pivaru i investirao u modernizaciju privrede.

Bio je i veliki humanista i dobrotvor, finansirao izgradnju škola, crkava i kulturnih institucija. Na 1.000 dinara nalazi se njegov lik, kao i motivi vezani za industriju i bankarstvo, podsećajući na važnost ekonomskog razvoja.

2.000 dinara – Milutin Milanković

Naučnik svetskog ugleda, Milutin Milanković (1879–1958) bio je matematičar, astronom i klimatolog. Njegova teorija o klimatskim promenama, poznata kao Milankovićevi ciklusi, i danas se koristi u naučnim istraživanjima i objašnjava ledena doba na Zemlji.

Radio je kao profesor na Beogradskom univerzitetu, a njegovo ime nose krateri na Mesecu i Marsu. Novčanica od 2.000 dinara prikazuje čoveka čije su misli prevazilazile granice vremena i prostora.

5.000 dinara – Slobodan Jovanović

Istoričar, pravnik, književnik i političar. Slobodan Jovanović (1869–1958) bio je profesor univerziteta, rektor i predsednik Srpske kraljevske akademije. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu u Londonu.

Autor je dela iz oblasti ustavnog prava i istorije, a njegovi eseji i kritike i danas se smatraju jednim od temelja srpske pravne i političke misli. Njegov lik na najvećoj novčanici (5.000 dinara) naglašava važnost intelektualnog i političkog nasleđa Srbije.

Zašto baš oni?

Svaka ličnost na srpskim novčanicama izabrana je da predstavlja jedan stub društva: jezik i književnost (Vuk, Njegoš), umetnost (Mokranjac, Nadežda Petrović), nauku (Tesla, Cvijić, Milanković), privredu (Vajfert), politiku i pravo (Slobodan Jovanović). Zajedno čine galeriju ljudi koji su oblikovali Srbiju i ostavili trag u svetu.